Učitelj

МОЗАК И ДУША 495

Физиолози, који се у новије време баве о испитивању Функција мозга, већином се слажу са овим схватањем о односу између најпростијих духовних радњи и њихових материјалних супстрата, што ћемо га сада навести.

Полази се од поставке, да су елементи мождане коре носиоци тих радња. Живчане ћелијице су ту наслагане у многоструке слојеве, и делом су од знатне величине а већином истога састава. Из мождане сржи, што је под · њима, примају оне у се живчане кончиће. Живчаним кончићима као да су ћелијице везане које са нижим средишним апаратима, а овима напослетку и са спољашњим телесним органима, које једне са другима, пошто између разних области мождане коре а нарочито између обе половине мозга протичу многи свежњеви живчаних кончића. Ћелијица је мождане коре, као органски супстрат духовне делатности, као што се узима, пре свега носилац представа. Па ни оне се ћелијице, од којих полазе вољни акти, не изузимају од тога, пошто је за сваки вољни акат везана прелстава вољнога покрета. Локаловање можданих фукција значи дакле исто што и локаловање наших представа. Наше представе светлости, звука, пипања и покрета као и осећаји кушања и мирисања смештени су у различите области мождане коре. Разнолике везе свих тих представа у нашој свести могућно је да се везују помоћу оних средишних живчаних кончића, који везују различита места мождане коре једна за друга.

Тежња је, да се ово опште схватање ближе одреди и у појединостима изведе. Приметило се, ла један одређени део средишне површине за виђење посредује нарочито код јасних опажаја видних објеката. Ово се може свести на то, да онај део одговара местима јаснога виђења у оба ока, али поред тога је могућно и друго схватање, и оно је збиља и изнесено. Узима се, да се код