Učitelj

· ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ 499

сте виђао у канцеларији учитељској. Коменски се поштује у целом свету, али нигде више него у Чешкој, и ако га католичко свештенство не трпи, а утицај свештенства опет није"незнатан.

Школско двориште свуда је мало, мање него код нас. Град: ске школе често га никако и немају. Или ако га имају, оно је веома мало и остављено је више зато, што школска зграда иначе не би имала светлости, него што би то служило као двориште ђацима за одмор и игралиште. У такво двориште ђаци излазе само кад гимнастику раде; а не да се пре и после часа туда јуре и играју. с '

Мала шк. дворишта су у градовима зато, што је земљиште врло скупо. Но и у градовима и у селима, ако је шк. двориште иоле веће, оно се употреби за школски врт, а за двориште школи готово није ни потребно, кад ђаци тамо и немају овако и оволико слободног одмора пре и после часова, као што је то код нас, Но о том ћу говорити мало после.

Школски врт по правилу свака школа треба да има. И одиста ретка је школа без шкоског врта. У већим градовима, због скупоће и оскудице земљишта, многе школе немају школског врта, али иначе је, као што рекох, ретка школа без тога. И ако Чешка има доста пољопривредних школа, и ако је народ сам куд и камо од нашег народа напреднији и вештији у привреди, опет се шк. вртовима поклања велика пажња и у свему се гледа да школа, „поред другог знања, обучи децу у вртарству, челарству и др. Ин. спектор, кад прегледа учитељев рад у школи, прегледа и шк. врт, па сваку неуредност и немарљивост у врту цени скоро као и немарљивост у школи. А кад се таква пажња поклања и таква важност даје школ. вртовима у земљи где је пољопривреда на високом степену, не може се ничим правдати што се код нас томе још некаква пажња не поклања.

У последње време сами учитељи почели су код нас по негде уређивати школ. вртове, почело је ту ствар потпомагати и Пољопривредно друштво; али је све то још недовољно, кад се често и ти, приватном иницијативом учињени покушаји, не само не цене, већ и багателишу. Треба ли нам ружнијег примера од оног где је учитељ сам уредио нешто баштице и после испита нуди ревизора да му покаже и тај рад свој, а овај га одбија речима: што ће мени то, ја гледам само шта сиу школи урадиог“)

Ж) У Хрватској се у том већ иде бољим путем и школ. вртова има доста. Године 1894. тиколских вртова било је толико, да су укупно имали земљишта

24.588 ара. Ако се нећемо ил' не можемо угледати на Чехе, угледијмо се на ближу браћу своју — Хрвате.