Učitelj

У

ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ У 508

Негде је томе додат и натпис: умољава се сваки да не пуши у школи. И на ово се одиста такође пази. Ја не видех ходницима учитеља или кога другогс цигаром у руци. Код нас се то често виђа. И обична је ствар видети ходником цигарице, а овамо деци забрањујемо пушење, учимо и саветтујемо их и онда кад пред њима димове извијамо. И чешки учитељи пуше али не тако пред ђацима као ми“) Али, опет, у више прилика видех по ког, нарочито старијег учитеља сбурмутицом у руци, који би и на самом часу шмркнуо мало, па и мене понудио. Разуме се да сам се морао увек на тој понуди захвалити, јер би се се сит искијао пред ђацима.

Све ово, ште поменух истина су ситнице, али су неке од њих лепе и корисне. Мора да се и у њиним школама на ово није пазило као и у нас, те су отуда дошли они натписи при уласку. И сада се у школу улази са страхопоштовањем као и у цркву.

Даље ходницима опет има по штогод, што вреди да поме нем. Не у свима, али у многим школама ходницима су многе слике из природе, земљописа, историје и др. Негде су и стаклени ормани са разним збиркама и моделима. Неке школе овога имају ходницима толико, као да је то кабинет какав. Ово је изнето ђацима на посматрање за време одмора и проласка ходницима. Разуме се да је то од користи. Но. чуо сам и мишљење против овога. Веле: ако ово увек стоји пред очима, мањи интерес изазива код ученика, кад им се после о том предаје и боље је кад стоји све у кабинету, па тек после предавања да се остави на посматрање у учионици или у ходнику. И ово је мишљење у неколико оправдано, у неколико велим, јер и ако су ученици слику или друго што дуже гледали, опет их може учитељ заинтересовати предавањем својим. Други су опет противни томе да слике стоје у учионици, јер, веле, скрећу на се пажњу ученика при настави и расејавају их. И ово биће да је више оправдано.

%) Код нас слабо ко гледа на то да ли својим пушењем досађује другоме. Како се то тамо пази, нек се види из овог примера: У једној средњој школи директор ми показа све и онда у канцеларији разговарасмо о које чем. Директор ме упита пушим ли, на шта рекох да пушим. Он ме понуди цигарама, а ја се захвалих. Али он окупи нудити, те на послетку узех и запалих једну, рекавши му: хвала. Хвала и Вама, рече он с осмехом. Молим, зашто 2 рекох — Баш ми се пушило, а. разуме се, кад не бисте Ви пушили, не бих ни ја, рече он;