Učitelj

518. | ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

:

ству, који су силом свога угледног положаја чинили сметње удруживању Овде мислимо на инспекторе основних школа, противу којих смо — на жалост — читали доста тешких оптужаба у органу дружинском. У први мах учинило нам се, да је одиста телико веровати, да се може наћи интелигентних људи, који би били противници једном скромном просветком удружењу, али кад узмемо на ум факт, да мођу истом господом има и по спреми и по карактеру доста проблематичних личности, као и то, да је и само Министарство просвете било противно самосталном покрету међу учитељима и сазиву главног скупа, онда је саевим вероватно, да су нека господа инспектори чинили, па и данас чине сметње учитељском удружењу. Поред мига озго, г. инспектори налазили су, може бити, и личних рачуна, да покрет осујете, јер су у поцепане редове учитељске могли лакше и са успехом протурати своје личне прохтеве. Сасвим другчије ће изгледати ствари онда, када удружени и сложни учитељи подигну свој глас на зборовима и у штампи противу самовоље и обести ове господе, а у одбрану својах права и своја положаја у друштву. То су господа знала и за то су љуто страдали сви они учитељи који су се усудили, да међу својим друговима пропагирају замисао о неком удруживању. Поред свега овога испречила се м ситничарска партијска политика, која је свуда па и овде завирала од покрета међу учитељима, те је било доста жртава. Многи су учитељи усљед овог отпуштени из службе или кажњени без кривице. ;

Но као што по нашој народној пословици : „притиснуто јаче, све на више скаче“, тако је и овде било. После подуже борбе и горких искушења, мисао о удружењу стекла је своје присталице међу виђенијим учитељима, те је њиховом инцијативом сазван скуп изасланика из разних друштава. За време одмора школског отворен је 21 Јула 1895 год. „Први конгресљ на облцинекитЕ учители вљ Бљлгарија“. На овоме скупу било је 47 изасланика из разних крајева кнежевине, махом млађих учитеља, који су престављали 45 учитељских друштава. На првој седници изасланици ву изабрали депутацију, која ће позвати г. Министра да отвори скуп. Али је г. Министар сматрао испод свога достојанства, да отвара скуп, који он није сазвао, коме сада није време и који иде на то, да поруши његов ауторитет. Том приликом није ни најмање крио жељу, да се скуп изасланика разиђе. И ако је овакав одговор -непријатно дирнуо одушевљење поборнике за удружењем, ипак је скуп отворен и отпочео свој рад. За председника скупу изабран је г. Д. Крусовљ учитељ из Софије. По свршеном избору осталог

па За ан Ур а,