Učitelj

и

642 ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ

доказ од ондашњих сувременика, који би моје горње мишљење потврдио. И опет велим тако је морало бити. Ако нема непосредних доказа има посредних. Хоћу да кажем да има бележака, у које кад се дубље погледа, може св наћи по нешто, што би могло потврдити моје горње мишљење. Да потражимо који пример.

У прво време, све до Немање, маса српске омладине васпитала се у задрузи, тако исто и омладина бољара и кнежева. Дакле жупанске и кнежевске ћери онога времена васпитале су се у кући својих родитеља. У нашој историји имамо један пример лепо одга-

· јене и васпитане девојке према времену у ком је живела. Овде мислим на Косару, ћерку Самуила, цара српско-македонског.

У легенди „Владимир и Косара“ Самуилов дом слика се као угледна кућа у погледу васпитања, јер Самуило и жена му умели су врло дивно да васпитају своју КБерку и да развију у њој такве врлине, да би им се и данас могло позавидети. Легенда показује Косару као побожну и племениту, пуну осетљивости и сажаљења, милосрдна је; а оца јој Самуила као човека разумна, пуног очинске нежности према свом детету, према ћерци својој. Легенда прича како је Самуило заробио зетекога кнеза Владимира, одвео у своју. престоницу и бацио у тамницу. „А једнога дана кћи цара Самуила, по имену Косара, приђе к оцу и замоли га да са својим дворкињама. сиђе у тамницу те да измије главу и опере ноге сужњима и заробљеницима.“') Сама ова слика доста би била да покаже лепо васпитану и одгајену ћерку једног српскога владаоца. Не само лепо васпитану но одгајену у хришћанском духу. Она, кћи једнога моћног владаоца, силна и богата, млада и лепа, сећа се сужања и

заробљеника, не само да се сећа но одлази собом сама да им по угледу на Спаситеља измије главу и опере ноге. Исто тако ово лепо слика и оца јој Самуила, који је, као ратник, непрестано водећи борбу, умео овако леце и племените врлине развити код своје ћери. Овде би се могли запитати: какве ли су биле врлине оних

· српских девојака, које су васпитане и образоване у мирним кућама

ха српских племена 2

Косара Самуилова не само да је милосрдна и племенита, она је искрена, стална и чврст карактер, верна до гроба па и после гроба. Рекох искрена је и стална јер чим је осетила да је освајају нежни осећаји развијени према племенитој души и лепоти Влади-

ђ) О овој легенди види Ст. Новиковића, „Први Оенови Олов. Књижев међу Балк. Слов. Легепда о Владимиру и Косари,“ Издање Срп. Краљев. Академије 1593. Београд