Učitelj

· 664 Ив "ЗАБАВА И ПОУКА

— Не. — А знате ли црквено појање» — Знам, учили смо и то... — Хм... хм... мишљаше Ђорђе — Па ког врага имају учити да буду учитељи !.. Уграбавши прилику, кад се он заћута. Станоје рече: — Ви већ отпочели рад: — Па шта ћу... Једва сам чекао да почне школа. Не могу без деце да живим... | — А колико имате ђакаг =— Шесет и четири. — Колико сте сад уписали >

— Тридесет. — Много имате ђака. — Многог! — разрогачи се он. — Од куд много:

Није ми већа школа, а ја бих још примио. о Станоје му стаде објашњавати како је просто не__могућно једном учитељу савладати посао са толико "деце. Напомену колико се само има посла око једнога ђака... Ђорђе се крстом крстио. Он му у кратко из"несе свој начин, који већ знамо. Станоје се насмеја. — Што се смејете» — упита Ђорђе озбиљно. — Вама не. Смејем се начину. Па тако може бити | учитељ ко хоће, само нека је мало писмен. "О хо! -= рече Порђе љутито. И _— Немојте се љутити! Ја говорим истину. Јер, |. реците сами, какве има ту вештине казати ђаку: „научићеш одавде довде“ ! Или: „ти из трећег разреда нау| чићеш ми овога да чита“ ! Шта је ту онда учитељ радиог — Он је пазио... започе Ђорђе. — Није ништа пазио! Нека уђе биров сеоски са штапом у школу, она весела дечица морају бити мир| "на Ту дужност обично врши „најстарији“ ђак... | _ · __ћорђе је осећао истину Станојевих речи, али ње-