Učitelj

х

СТАРИ КОВ 1 665 |

гова сујета се не предаваше тако лако. Зар он, толико- | годишњи „отличан“ учитељ, да погне главу пред једним | дечком, кога тек што је наусница гарила. Он хтеде да троне. Удари на осећаје. 5 — Та већ знам! Младост је младост !... Њој не ваља _ ништа што је старинско. Ти си, мој синко — опрости што те тако зовем, јер по мојим годинама могао бих. ти бити отац — прочитао нешто књижица, слушао неку | муку па сад си дошао да нападнеш на све што се до данас нашло ! | — Молим вас!... рече Станоје. — Не прекидај ме! Ја сам слушао тебе, слушај_ и ти мене. Јест, ти нападаш овај начин. А овај начин дао је Србији толике честите и писмене људе. Дао јој“ је дику и понос њен: Кара Ђорђа, Проту Матију, Попа _ Луку, Петра Молера, Стојана Чупића, Доси ија, Вука и стотине других... А шта је дао твој начин“... 0 Станоје га гледаше поуздано. Његово црно око “. слободно и отворено почиваше на Ђорђу. о — Мој начин, питате ме;. Ја вам не могу у Србији показати ни једног детета које по моме начину учено. Али погледајте образоване народе, тамо где и сељак књигу чита, па ћете тамо видети нови начин, за нас, Србе, али не за свет... Али, манимо 1о. Ја баш | хоћу с вама да говорим о људима које поменусте. За | њихово образовање то је било доста. Али, смемо лими застати на месту где су они стали, или је наша дуж- | _ност корачати даље» Ако будемо стајали где су они застали, каква права имамо тражити да нам млађи на- | предују 2... Или да се још јасније изразим. Ја сам, ре- | цимо, учитељ осме класе: Треба ли да рекнем: више ми | класа не треба... Или треба ла радим да до прве доте рамг — Треба, разуме се! Треба напредовати. Бара не "отиче па се хвата по њој жабокречина... Е сад, чујте!

Мој начин тражи напредак, Он не да застати, Његова

48: %