Učitelj

сто 52 5

ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ

Кад ђак изађе код табле или стола учитељева, обично се мало поклони учитељу. И тај обичај чини ми се да је залишан, тим пре што се већина ђака врло неспретно поклони.

Необично ми је било у почетку, кад сам видео како ћак дође пред учитеља са рукама заметутим на леђа, или кад по који ђак устане да говори, па руке на леђа прекрсти. Доцније постало ми је то обично, кад сам чешће гледао тако стајање пред старијим и кад сам видео да се то не сматра за нешто неуљудно, као што се код нас то обично рачуна.

И при седењу у клупама, учитељ по који пут рекне: руке натраг, а ђаци прекрсте руке иза леђа. Ово ми се чини добро, као и кад се руке прекрсте на грудима. А добро је и ради про мене: кад се деци досади да седе с прекрштеним рукама, могу их после положити на клупу, па пружити за леђа и т. Д.

У једном округу надзорник школски завео је обичај да ђаци млађих разреда седе кад читају. Ко се прозове да чита, он не устаје, него седећи продужи даље. Ово ми се чини да је са свим оправдано, нарочито за млађе разреде. Јер у млађим разредима док ђак устане, лако изгуби ред и оно место где је стао онај који је пре њега читао. А никаква потреба не захтева да ђак баш мора устати и стојећи читати.

Редара имају и у чешким школама као и код нас. Само сам у неким школама налазио да се одређују по неколико ћака за редаре: један је редар да пази на чистоту у школи, други пази на ред, трећем је за календар (да запише датум), четврти пази на ред улицом кад ђаци пођу кући. Ово може имати смисла само у неколико, а мени се чини да је један редар довољан. Јер кад их је више, само се више њих мотају по школи да начине некакав ред, а баш тим, што их је много, могу они сами ред кварити. Сем тога, редарством се ђаци уче да виде и да умеју довести у ред све што школи треба. И онда је боље да

је један и да се тај учи кад баци око по школи, да запази све што у ред треба довести и спремити.

За одржавање реда нашао сам у једној школи једно 0с0бито срество. На артији излењиране су рубрике онако како стоје клупе и у њима записано име сваког ђака где ко седи. На зиду до табле, виси једна мала табла и на њој опет тако је линијама обележено место сваког ђака. Кад на часу који ћак погреши што год, учитељ на тој табли „онде где је место тог ђака, метне тачку; ако се ђак игра и не пази, учитељ повуче цртицу. Тиме учитељ на часу бележи ко није знао, ко није