Učitelj
ОБРАЗОВАЊУ ПРИВАТНОМ ИНИЦИЈАТИВОМ > 119
губити из вида, да се на овом пољу рада не може ништа трајно извести без приватне инцијативе одушевљених појединаца и целога, друштва, Министареким се расписима не може но овом пољу рада заменити благотворан утицај народнога прегнућа и воље да помогне створити по целој Француској нов облик републиканскога васпитања. „Ви се нећете чудити, господо, вели министар у овом евом распису, што ее и за ово, више него и за шта друго, обраћам вама као својим првим сурадницима. Не намеравамо званичним декретом изводити пространо народно образовање младића, стварати нов 06лик школских установа у правом смислу те речи, отварати у буџету нове одељке; али за то може сваки од вас, месту у коме је, остварити један део овог огромнога програма.
уудовољно дао томе мало промислите, па ћете видети шта треба, да радите, да радите без одлагања и прекидања. Можете прикупљати младе људе да слушају низ предавања о ономе што осећају да им је потребно знати; можете призивати породице на седнице, у којима ће се расправљати о питањима земљорадничким, индустријским и научним, читати лексије оживљење светлим сликама, потстицати интересовање за све чиме треба човек да се интересује и као човек и као грађанин -- у евима овим приликама бићете у положају да дајете правац јавном мишљењу, да повучете за собом учитеље и ученике, публику и предаваче. Школски надзорник, учитељи из кантона и општине прва ће се одазвати вашем позиву. Са њима у друштву изучавајте, који је најбољи начин да се организује у општини, кварту и т. д. ова настава у суштини про. менљива и фФрагментарна која има вредности само тако, ако је тачно подешена према потребама слушаоца који нису више ученици. У договору са њима бирајте што вам се учини да најбоље одговара вишој публици. Покушавајте и почињите, докле не нађете начин да придобијете себи омладину било привлачношћу скупова, било радозналошћу, било практичном коришћу која се може извући из ваших лексија, било симпатијом и захвалношћу, а често и свима овим потетицајима скупа.
. „Немојте се, нарочито, бринути, да ћете сви и свуда радити подједнако; из општине у општину, из године у годину могу се мењати начини рада. У неким ћете местима наћи много неписмвних младића, па ћете бити захвални учитељу, ако нађе начина да их научи читати и писати. У већини случајева требаће са свим друкчији програм. Програм предавања, који ће на једном месту бити врло елементаран, на другом ће бити пространији; у њему ће према потребама превлађивати наука или техника. Он неће и не може бити једнак у општини земљорадникој, у каквој малој трговачкој вароши или у којем већем индустријском средишту: ни часови ни предмети, ни погодбе саме наставе не могу бити једне другима сличне.
„Нарочито треба имати на уму да се свуда где има какве школе сазна, да ова школа није само створена за мале ученике, да,
УЧИТЕЉ 52