Učitelj

722 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

вели, да треба деца да пишу слободно, на обичној артији, а не на прописима.

И ово је одиста „јефтино ч просто“ школовање, како га писац и тражи. Кад овоме додамо што писац на др. месту (стр. 20) вели' да школе не треба делилац у одељења, већ само треба; п малим повећи локал, онда је таква нова народна школа одиста Мина и проста“ да „јефтинија и простастија“ бити не може.

Довољно ће, дакле, бити да се има повећи локал, па на 100—200 Ђака да се постави какав човек, који ће тек да.„нажирава.4 Не мора то бити ни свршени преперанд а камо ли још „свршени, философ,“ нето какав ослужени војник, инвалид, пропали занатлија или трговац. А што и да не би ови могли бити учитељи те нове народне школе; Ђаци ће познати слова, па ће читати само, а садржина им се не мора објашњавати; рачунаће тек нешто мало, јер задатке ће научити кад буду људи; за земЉљопис и историју читаће само народне песме, па кад се на пр. помене Призрен, Прилеп, казаће им се да су то градови тамо негде далеко; из природних наука казаће им се не ваља се то, грехота је ово; за писање и цртање даће се деци артија и писаљка па нека слободно пишу и цртају; кад је гимнастика нека се деца слободно играју и т. д. Зар онда школа неће бити „проста“ зар онда неће учитеља бити мање и „јефтинијих 2“ Зарније то „просто и јефтино“ народно школовање» |

Писац истина не вели ко би онда расправљао питања педатошка и разна просветна; али кад су досадањи педагози и просветни радници тако накарадили народну школу, онда ће ваљда и за сва просветна питања писати расправе.они нови просветни радници. И ко зна, можда би њихове расправе биле боље од ове о којој говоримо. Е

А шта да речемо о Просветној Задрузи, коју писац у расправи помиње сваки час. Он са заносом истиче то име, узвикујући. подижите Просв. Задругу, у њој је спас, не желите на њу и последњу пару. Каксу, пак, Просветну Задругу писац замишља, он то нигде није објаснио. М онда све ово, шта је друго его једна одиста шупља фраза:

Интересантно је како писац мисли о том, ко треба да уређује народну школу. — Народ, брате, сам треба да уређује своје школе, вели писац, он најбоље зна шта му треба, шта га боли и шта треба његова деца да уче. Одиста лепо ласкање народу; али ми бисмо рекли, да би се и сами људи из тога народа на послетку морали на:мејати таком мишљењу. Јер, замислите чи-