Učitelj

912 ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ

· ради код нас и у Чешкој! Замислите каква је разлика кад у клавир свира добар музичар, и кад рђав свирач гребе по иски даним жицама, пукнутог ћеманета! Таква је разлика између црта_ња наших и чешких школа.

Ни мало не претерујем кад ово велим. Јер оно што се код нас цртањем зове, то цртање није. И ко цртање предаје у осн. школи 2 — Нико. Нашара се која свеска, тек да нечег има за испит. И то махом цртају деца сама, код куће. У распореду има по два недељна часа цртања, али се преко године ретко где у троши десетину часова на цртање у школи, под надзором, пока_. зивањем и упућивањем учитељевим. |

Што је тако код нас, кривица је до свију нас. Може изгледати да је до учитеља највише кривице, али су они у ствари криви најмање. Школа их прво није научила цртању, те отуда код нас ретко ко уме и сам цртати и цртеже на табли ђацима показивати. Школске власти цртање ни мало не цене, нити га траже у осн. школи. Надзорници ретко ђачке цртеже и прегледају. Споредна је то ствар, „науку“ само они гледају. И учите-

_љи, кад су видели да се на цртање не обраћа ни мало пажње, баталили су га. А наше монополисање цртанке> — Онесу ишле на руку само томе, да цртања данас и нема. Горе се нису могле измислити, а држава их узела под монопол и ево већ десетину година како и оне стално убијају цртање у осн. школи, а ником, ама ни на памет не пада да их барем што год поправи. За њих као и за прописе министарство просвете се побринула само

да стави монопол, а даљу бригу оставило је — радницима државне штампаре и мртвој машини кроз коју хартија пролази, Толико пажње и старања поклањати цртању данас — то

само ружним именима назвати треба.

У Чешкој, пак, цртање се веома много цени. Индустријска земља, људи паметни, па знају да је цртање потребно, тако рећи сваком без разлике. а разноврсни занати без њега напред ни маћи не могу. И цртању се тамо поклања довољно пажње, учитељи су спремни да га предалу, предају га с вољом и резултати су сјајни. Докле би се у нашим школама човек морао окретати не би ли нашао који листић нацртан, дотле су мене у чешким "школама, тако рећи, затрпавали цртежима ђачким, нарочито у грађанским школама. Искрено да речем, више пута невоље сам имао, кад ми стану учитељи чешки показивати цртеже својих ђака - Место ми “је то одузимало много више времена, него што сам