Učitelj

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 107

ништа стално на себи, осим навике да буду променљиви. А уредан човек враћа се увек к својим старим навикама, па и у својој старости не губи свога укуса у задовољствима, која је као дете волео“. Русо поставља, дакле, характер, и то моралан характер за циљ; а јачина моралне харантерности") је главни циљ непосреднога васи шта је характерг Русо га је добро описао: Характер је тип целокупне људске воље, која остаје увек једнака и слаже се са самом собом. Ту имамо, дакле, опет појам хотења, на које се овде васпитање непосредно обраћа. Ну у психичном животу можемо разликовати двојаку вољу:

итања. А

објективну и субјективну; она обухвата поједине природне радње воље, које зависе од тренутних утисака спољнога, света; а ова друга обухвата опште правце воље, који долаве од субјекта, од самосвести, те владају ту као максиме.

Васпитање се обраћа најпре објективној вољи, која се раније развија и тежи за тим, да се развије права воља. Најбоље је средство за то, о једне стране добро уређена слобода у раду и игрању васпитаниковом, чим он добива, неку самосталност, а с друге стране вежбање у трпљењу и подношењу, а то се слаже и с Русовљевим назорима.“) После, непосредно васпитање ради на, томе, да пробуђеној вољи да моралан тип; а за то су најбоља средства, и по Русовљевом мишљењу,. примери, и то примери из практичнога живота, историје, литературе и уметности. „Примери! примери! без њих се не може ништа учинити код деце!«•) Русо даје више таквих примера из обичнога живота, као, да се љутња сматра као болест“) да се сажаљење у истини мора осећати, и то, што је више могућно, без личног интереса, али да га нео треба често понављати, јер

навика затупљује све) — после о доброчинству“) и т. д. и Стр. 5: 326. #14: 2) Неуђат!-8 запшт!. Ууегтке, Хе 9: 296. === Вина, стр. 57. 7), оба еј ~ суре 308. - = јетре 64 5 5 6) стр.

Поз 196. 208. = 2) спор 69.