Učitelj

142 ЗАБАВА И ПОУКА

вреди што и ширем кругу предати, а ја да то учиним под погодбом да не износим имена и места.

Хартије сам разуме се; разгледао и нашао у њима веома пнтересантних места, места која баш треба да проучи јавност. За то их ево и предајем !

12 септембра 18%% године.

Ходи ми овамо ти, бела хартијо, ти, једини пријатељу који много трпиш и много ћутиш! Ходи! Теби хоћу да поверим оно што ником не смем! Ти ми буди пријатељ и разговор у овој самоћи! Теби ћу казати најидеалније снове моје.... али их чувај, бела хартијо, чувај их! Нико сем мене не сме бацити погледа свога на твоја, бела недра која сам ја душом својом исписао!....

ж

Ала је дивно вече! Ваздух мирише на грожђе и 60осиљак. Небо чисто као плаво око девојачко, по њему се оретко осуле звезде па сјаје и преливају се као драги каменови. - | |

Ја седим сам на трави коју је почела роса обујимати, гледам плаво небо и слушам живот живих створова. Божјих, слушам песму тица и девојака над којима се лако уздиже сетни звук двојница.... Па не могу телом да се одвојим од те росне траве и ако ми се душа дигла високо и далеко! О |

А мисао ми се врзла око родног места. Гледао сам своје старе родитеље како се уморно спуштају на постељу да старе кости одморе. Па сам се вратио у детињство. Сећао сам се живо напомена, мајчиних кад бих год 'босоног прекорачио праг, (а страшно сам волео босоног, с једном чарапицом изићи у двориште) како би ми пола благо пола оштро уввивнула; ;