Učitelj

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 103

само онда одобрити, ако деца не разумеју етичке и психолошке односе у појесији (осећања, афекте, страсти ит.д..

Из овога посматрања, види се, да Русо с правом полаже велику важност на педагошку диететику. У том се он наслања нарочито на Лока, као што је то већ горе поменуто. Али не може му се, ипак, одрећи нека оригиналност у том погледу. Није он први препоручио прост начин живљења, то су пре њега учинили и стари грчки Философи, нарочито су у том погледу претеривали Циници и Стојици; није он први ни очигледност тражио, јер то је учинило више педагога пре њега, а особито Коменски; али он је највећи представник природнога начина живљења у новом добу и он је најзнатнији педагог пре Песталоција, који је увидео важност чулних вежбања, и тражио, да се иста уреде по неком плану. Ту заслугу треба му признати, и без обзира на онај велики утицај, који су баш његова диететична начела учинила у домаћем и школском животу, као и у педагошкој литератури прошлога, века.

11. Одељак Главни појмови праве науке о васпитању.

Пошто смо разгледали најважније претходне погодбе правога васпитања, која се тичу телеснога здравља, прелавимо сад на посматрање духовнога здравља, чије је неговање главни задатак васпитања. Да бисмо нашли потребне полазне тачке, морамо, пре свега, одговорити на питање: · шта се, управо, разуме под васпитањем 7 Да видимо најпре, како га Русо схвата. Он узима три васпитна чиниоца, и то: природу, људе и ствари; и пре тога говори о васпитању природе, које би се састојало у унутрашњем развитку наших сила и чула, — после о васпитању људи, које нас поучава о употреби тих сила, — и најпосле о васпитању ствари, које се састоји у сопственом искуству о СПОЉЊИМ.