Učitelj

стогодишњицаА ++

ЈОВАНА ГАВРИЗОВИЋА 211

обезбеђење својих породица. И када се изломљени тешким радом, и савладани мучном борбом у животу, приближили будемо крају свога жића, наша мисао радосно ће се зауставити на имену Великог Добротвора, и тада горки уздисаји усбтупиће место хвали и признању. Прохујаће време, попустиће мермерни споменици и избледеће у историји крупна имена многих данашњих великана, али, докле год траје српског рода и српске књиге, живиће име Великог Добротвора, и уста српских учитеља и њихове сирочади вечито ће клицати: Слава Јовану Гавриловићу !!! , « -

Говор г. Ивковића учинио је јак утисак на слушаоце, · који су, испуњени осећајима топле захвалности према, сенима врлога родољуба, узвикнули: Слава. Јов. Гавриловић !

За овим је председник београдског учитељског збора, г. Д. Ј. Путниковић, пропратио оснивање и важност инолског музеја овим говором:

јоштовани слушаоци!

Није то давно било, када је српоки учитељ на самртном часу с болом у души морао рећи: ја сам се целог века свог бринуо о деци туђој, а сад своју децу остављам без сигурне корице хлеба и без крова над главом. Мучан беше живот и рад српског учитеља, кроз цео век његов; али још мучнији му беше последњи час, када је, гледајући око себе породицу своју, помислио: како их оставља 2 Први, који се не само сетио него и учинио, да ови просветни радници не остављају породице своје туђој милости и немилости, био је пок. Јован Гавриловић. Томе великом добротвору свом врло много дугује сваки српски учитељ. Захвалношћу дуговаће му српски учитељи докле год их буде. Али, поред захвалности, учитељи се морају одуживати и другим чим. Пок. Гавриловић ценио је учитељски сталеж као раднике