Učitelj

ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКА 599

страктне и уображене представе, 3) асоцијативне и аперцептивне везе представа, 4) творење логичних расудака, појмова и силогизама, о) класификовање и системизовање знања, 6) индукција, 7) дедукција, 8) упоредно изучавање наука и Философско схватање истих. — И овде има нижи и виши ступањ; нижи је ступањ искуство, а виши. је ступањ наука; први је ступањ за ниже школе, а други за више школе. После свега тога долази употреба знања и примена научних истина.

У развитку воље могу се разликовати такође два, ступња: нижи — објективни, и виши — субјективни; тамо владају спољни утицаји, а овде унутрашње побуде. Тако се развијају и покрети, који више или мање зависе од наше воље. Вољни су покрети свесни, а кад постану механични, онда, су од чести свесни, а од чести несвесни. Покрети израожавања могу бити такође свесни и несвесни; а покрети аутоматски, инстиктивни и рефлексни бивају несвесно, за то се јављају већу почетку анималнога живота. — Има простих и сложених аката воље, те се и према томе могу одредити ступњеви за њен развитак; највиши је ступањ морално-характврне воље. _

6. Поступност у погледу на простор и време.

4

Кад се нешто проучава у простору, онда се полази од онога што је најближе, па се иде полагано све даље, и "на тај начин може се далеко а поуздано отићи у настави. То важи за учење земљописа, јестаственице, историје, језика и т. д. Оно што нам је ближе, обично је и познатије, дакле је и лакше за учење. Тај је распоред и природнији, јер нам је потребније оно што је ближе. — Ово се може применити и на рад појединих органа, тако да они раде интенсивно наизменце, а не да се сви у један пут напрежу, на пр. кад раде у већој мери чулни органи, онда не треба. да буде напрезања у мишљењу, или памћењу.