Učitelj

922

из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ

искуство скупо, али оно је најкорисније. Самосталним мишљењем добија. се уверење, које човек исповеда, брани и остварује. Знање и умење, које човек стече својим трудом и својом муком дају самопоуздање. Самосталан рад на основу личног уверења, цени се као израз личности. Лични покушаји и експерименти, сређивање знања по својим гледиштима и сопствено објашњење чињеница, самостално ис"траживање узрока и закона, проналажење и откривање непознатих истина, слободно решавање задатака и т. д. све то даје неку особиту иријатност; а после, кад човек нађе, да се његово самостално мишљење слаже с мишљењем других лица, онда. он осећа нову радост услед потврде својих мисли. Више вреди самостално мишљење па макар оно у нечем и погрешно било, него само веровање аукторитету и повођење по другима; јер оно је мишљење производ сопственога труда и напрезања, којим ће се такав човек и погрешака пре ослободити, него онај, који се слепо придржава туђега мишљења. Овај последњи биће често изложен обманама, и код њега ће бити колебања, нерешљивости и несталности.

2) Развијање васпитних побуда.

Праве побуде за васпитни рад треба да буду пријатна осећања и интереси, који долазе од самога рада, од напредовања и успевања у њему. Према томе, дакле, ученике треба да покрећу на рад: уживање у науци, уметности и корисном раду, и уз то интереси здравља и привређивања, интереси истинитости и лепоте, интереси морални и социјални; а нарочито треба, да их побуђује на рад увиђање потребе рада. На нижем ступњу развитка најјаче су оне побуде, које су везане за подмирење телесних потреба, а на вишем ступњу долазе побуде за умни рад. Млађи васпитаници и необразовани људи рачунају само на садашње потребе и уживања, а зрелији васпитаници и образовани