Učitelj

566 ЖЕНСКИЊЕ У УЧИТЕЉСКОЈ ОЛУЖБИ

на срцу испитивање и научно посматрање природе, доказује то, што младе девојке врло лако заборављају оно, што су у учитељској школи училе из Физике, геологије, минералогије, математике. Њихова је способност у том погледу чудновата, и сваки искусан учитељ могао би то потврдити; оне то уче из морања, без икаквог интереса унутарњег, а не услед свог личнот нагона. Па и најдуховитије, најозбиљније девојке чине у томе редак изузетак, и тада само у извесним предметима. Писац ове расправе видео је од стотину и више другова само једну, која је имала збирку буба и она је снатрана као неки оригинал.

Цела модерна настава, сва модерна култура оснива се на образовању способности за очигледност и посматрање, на вештини експериментисања у ширем смислу. Ко непотпуно развија способност за очигледност, као што то чини учитељица, тај полаже сву васпитну зграду на несолидну, несигурну основу, управо тај уништава, начело модерне школе. А од каквог је утицаја очигледност т. ј. истинитост наставе, на образовање карактера, како темељно учење јача и унапређује нагон ка истини, не треба доказивати. Најглавније васпитно срество, којим школа располаже јесте и биће сама настава; ко је дакле услед урођених душевних наклоности или услед повољнијих васпитних погодака, у којима сам живи, у стању, да боље, темељније, многостраније, практичније наставља, тај више користује школи и тај заслужује као васпитач омладине преимућство над оним, који има толико исто или и више воље, али нема толико снаге.

Оставимо дакле, вели писац, почасно место у јавном животу _ човеку, а жени мирни, али тим светији рад на огњишту домаћем, где се њен урођени дар једино може развити у красан цвет, где је нико не може заменити, и где она стоји у срцу друштва, у средини друштвеног света, где се као оно у жижи, скупљају сви зраци љубави, који прожимају сву васиону.

С. М.