Učitelj

ЖЕНСКИЊЕ У УЧИТЕЉСКОЈ СЛУЖБИ 565

Заиста она треба после школе, да се мало разоноди, али како и код кога Да ли код пријатељица, учитељица, које су исте судбине, као и оне, или код жена, које се крећу у другом кругу рада, које дакле не разумеју њихов интерес“ А да се упозна са људима, од којих би добила полета и поуке, то јој забрањује обичај и предрасуда: не остаје јој дакле ништа друго, него да јој дух закржљави, то је. судбина, која очекује сваку старију учитељицу, а та закржљавост опет утиче на школу. Је ли онда чудо, што многе учитељице постају сувише побожне, те у том правцу и децу васпитавају, и противно свакој педагогији упућују их на нечувена одрицања према самом себи. Заиста се мора човек дивити неким учитељицама, како умеју да васпитавају своје малишане, да се претварају и како их спремају за „рајс; ту је исти резултат као у манастирима, где се прилагодне природе уче притворности, а мало разумније природе постају тврдоглаве. Тако се нека старија учитељица хвалила писцу ове расправе, како се њене ученице једногласно буниле, кад им је саопштено, да неког дана изузетно неће имати предавања; писац наводи ово као пример притворности.

Ничији дух и тело не осећа толику потребу да се одмори и окрепи, као дух и тело учитељево, чији мозак мора у години један исти појам хиљаду пута да репродукује. Учитељ више учествује у јавном животу народном, те се са више страна подстрекава, па ипак само напрезањем и будноћом може да избегне једностраност, а како ће томе злу, да се одупре учитељица, која је једино на школу упућена7 Што је разноврсније, богатије и разгранатије наставниково. интересовање за свет, тиме ће са више страна подстрекавати своје. ученике, тиме ће више очију умети да отвори у својих ученика, Ко може опорећи, да је човек од природе обдарен са. већом способношћу, да схвати целокупну слику света; та већ његов положај у свету, његово одлично учешће у борби за опстанак од памтивека наоружало га је боље. Човек је од природе ловац, рибар, испитивач и посматрач брда и природе, па није ли појмљиво, да су услед хиљадугодишњег наслеђа његов дух и његова чула оштрија, него у жене7 Ова се на пр. мало интересује за живот и рад животиња и за њихова својства. Прави интерес жене изазива у првом реду човек, у свима својим односима, а природа је њој више предмет за чуђење, за осећање, него за посматрање и проучавање. Учитељ пак мора не само да воли природу, он мора, да се не би појавило празноверије, поучавати, како ће се природа посматрати; то може учинити само учитељ, а не учитељица, или у најбољем случају учиниће то и она у ретким случајевима и у ограниченој мери. Да, женскињу мало лежи