Učitelj

580 "ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

вилајету живе Срби следовала је у скоро отварањем многих српских школа и ако су прописи турског зак. о јавној настави и саме турске власти стављале свуда огромне тешкоће. Кад би српска народност у Турској била изједначена са осталима, кад би имала своје духовне главаре, — уверени смо, да би наш народ за просвету своју учинио много више. Тада би се— без сумње — најјасније показало, колико се неправде чини Србима тиме, што им се одриче народност, а у исто време уверили би се сви они, који раде на однарођавању тамошњих Срба, да ће им труд бити узалудан. Надајмо се, да то време није тако далеко.

Колико се пак данас чине сметње отварању српских школа У скопљанском пашалуку, нека послужи овај пример.

У Скопљу је требало отворити трећу осн. школу у Гази-Ментиш-махали. Према прописима зак. о јавној настави, написан је арзовал (молба) од стране грађана и предат властима. Кад је молба дошла пред меџлис, настале су интриге од стране Бугараша и нижих чиновника турских. Тврдило се, да су потписи ФалзиФиковани и одмах је образована комисија, да на лицу места испита истинитост молбе. Борба беше велика. Сам Валија мораде излазити, и кад се лично уверио, да су оптужбе неистините, наредио је да се по закону учини шта треба. Школа беше отворена, Али и противници нису ћутали. Потпомогнути полицијом, подметоше познату аферу с барјаком Кочи Миновићу трг. и Сими Поповићу наставнику гимназије, те обојицу затворише. После кратког затвора г. Поповић беше ослобођен, а Кочу Миновића осудише на 101 годину затвора као велеиздајника. После 6 месеци беше и он ослобођен, што је најбољи доказ, да је невин. Ово и одвише доказује, како се у Турској не бирају срества, кад се хоће Србима да нахуди. Није ли онда и досадашњи успех наших сународника на отварању српских школа довољан за ово кратко време, кад се овако с њиховим праведним молбама поступа. |

Ето, с каквим се препонама имају борити наши сународници у Скопљу, некадашњој престоници српској. Шта је остало за друге удаљеније крајеве“ — Ну, хвала Богу, у целом скопљанском пашалуку. који је препун споменика српске прошлости. одржала је се у већине тамошњега становништва свест о народности својој, поред свега насртања туђинштине. Тамошње српске јуначке песме и живе традиције везане за поједине историјске споменике, манастире, градове и т. д. знају само за српске јунаке и владаре: те се можемо

поуздано надати, да ће се при првим зрацима слободе у тим кра-