Učitelj

616 3 ОМЕР ВАСПИТАЊА

којега смер кулминира у захтеву, да од васпитаника треба, образовати ваљане моралне карактере. У заступнике овога, правца броје се и Кант и Хербарт, а да су они на правом путу, доказаћемо у току даљег излагања.

В., Формални васпитни смерови.

Сва ова гледишта, што нам их историја показује поред различите вредности у појединостима — одликују се тим, што се бар труде да одреде и садржину васпитног смера. Осим њих налазимо и чисто Формалне смерове, који на први поглед изгледају врло примамљиви, али кад их боље загледамо, видимо како се измичу свакој позитивној одредби. Тако се на пр. многи задовољише оном познатом тормулом: главни смер васпитања јесте хармонијско образовање свију човечјих моћи. Ну, при бољој светлости видимо, да је то само гола Фраза као и многе друге: усавршавај себе; васпитај дете тако да буде боље од свог васпитача,; васпитај дете да буде самостално ит. д. Смерови такве Формалне природе не вреде нам ништа. Они не кажу каква на пр. треба да буде самосталност, каква јој мора бити садржина, којим правцем треба она да се креће. Јер: самосталан човек може своју слободу употребити тако исто на зло, као и на добро.

Г., Комбинација разних гледишта. Да васпитни смер буде доиста. одређен, мора он бити пре свега, стваран, мора се тачно одредити садржина, духовног образовања. У историјском прегледу видесмо бар тежњу да се испуне ти услови. Ну, шта да се ради онда, ако се васпитачу учини да су ти разни васпитни смерови подједнако добри 2 Можда ће он покушати да их све комбинује у један скуп васпитних, који би тако у скупу управљали његовим радом. Или, зар није срећна мисао да. васпитач поступи по оном славном рецепту: испитуј све, па задржи што је најбоље, те да усвоји та разна схваћања, тако, да из разних праваца, одабере и скупи што је добро, рецимо: из теолошке сфере

г. Још нам остаје да споменемо морално становиште,