Učitelj

628 СМЕР ВАСПИТАЊА

може да послужи као огледало у друштву и индивидуи, она је кадра да даде овима мерило за, мерење самога себе; она им може поставити идеал за којим треба да теже. Васпитање у смислу моралне личности спаја, обадва начина. охваћања. Појам харантер обухвата у себи спрему и рад за велике животне заједнице: Општину, Државу и Цркву; снагу и слободу као услове сарадње на унапређењу тих заједница. Док с једне стране индивидуа, има права на слободу личности у оквиру друштвеног живота мора се она о друге стране одазвати и социјалном захтеву, који гласи: ПАША 54.026: 0в6' за. друге! Васпитање је. психолошки упућено на појединца и мора наглашавати слободу индивилуб, ну у томе не сме она претеривати и заборавити смер социјалне етике. Појединац може, душе ваља, послужити као средство, али не као смер. Такав би смер значио: борба свију против свакога. Свако би рекао : ја сам ја; ја сам једино мерило за све.

5. Важност васпитног смера за садашњост.

У идеалу личности нађосмо узор, који треба да лебди васпитачу пред очима као смер његовог рада; постависмо му за задатак: образовање моралног карактера, који потпуно схваћа овет у његовој каквоћи и животу, те свесно и из све снаге тежи да утиче на његов даљи развитак.

Такво обравовање биће и важиће увек као најважнији омер човечјег образовања. Ну пре свега данас су особито потребне такве карактерне личности, које би имале толико. смелости и снаге, да преведу друштво преко провалије модерног живота, те да му даду у истини нов, бољи моралан облик.

Данас падају многи у досаду песимизма, у трому равнодушност, у малодушну зачмалост. Нек иде како иде, не исправи криву Дрину! Где ће личност одолети сили околчости. Истина, је, да су околности често пута много јаче,