Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД Е 655

деци, као што су: висина дечјег уграста у разно доба старости, обим прсију, главе — код деце разне умне развијености, боја косе и очију и т. д. О овом јеон прикупио податке од 100.000. школске деце у Чешкој и Моравској. За ово је свакако требало повише рада и озбиљног проматрања, а то је, у исто време, један доказ више,

а је тај човек марљиво проучавао школску децу и да се његовом оу мора поклонити пажња.

Овај лекар је проучавао и питање о усправном писању и своје мишљење о том изнео је 13. јуна прошле год. на једном скупу учитељског друштва за Праг и околину. Ми овде износимо главније његове мисли о усправном писању, како их је саопштио чешки учитељески лист „Хагод а ЗКоја“.

У целом средњем веку било је Му тИво употребљавано усправно писање. Тек од ХУГи ХУП столећа, оно је почело уступати место косом писању. На тај Факат се позивају присталице усправног писања тврдећи, да је оно природније, а одговара и Физиологији. Но они признају, да је брзо писање било узрок томе, што је доцније потиснуто усправно писање и замењено косим.

У средњем веку вештина. писања била је у опште слаба. Махом су писали калуђери, који су имали довољно времена за писање. Зато су они писали лагано и могли су се задржавати око улепшавања почетних слова и др. украса. Онда је бивало случајева, да је неко провео цео век свој, преписујући само једну књигу. Писање је онда било више цртање и малање слова, него писање. И појамно је, зашто је онда усправно писање било у употреби и зашто се тада одржавало. Но већ у ХУТ веку, Дирер и Лутер почели су косије писати јер су писали више, а морали су и брже писати. И у Чешкој није било друкчије. За владавине Владислава П (1471—1516) било је књига и листина, које су писане косо. Још више се то опажа за време Лудвика (1516—1526). За време Фердинанда (1564—1576) писана су усправно само почетна слова, а све остало косо. За време Леополда (1657—1705) пибано је у опште косо, а усправније су писани само почеци и то оних ствари које су цисане лагано и пажљиво. МИ тако је то трајало све до данашњег столећа.

Из овога се види, да је одиста брзо писање потискивало усправно писање. Рука је дакле, сама нашла, да јој је лакше писати косо, него усправно. Косо писање, нагнуто на десну страну, природно је за десну руку тако, као што је левој руци природно, да пише косо, на леву страну нагнуто. Штелваг у Бечу скренуо је пажњу на то, да народи, по пишу десном руком од лева на десно, пишу косо; а народи, који нишу десном руком од десна на лево, на пр.