Učitelj
668. КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Према свему овом овај рукопис, по мом мишљењу, не може се примити овакав, какав је. Но могао би се поправити и допунити, само би тај посао тражио два пут више времена. пажње и вештине, него што је око овог рукописа утрошено.
8.
Трећи рукопис, под именом „Низ бисера“ по обиму је највећи.
Поред неколико нових, оригиналних чланака и неколико народних умотворина, има у овом рукопису неколико чланака узетих из „Школице“, неколико из руских читанака, а готово све остало, што чини већину чланака целог рукописа, узето је из чешких читанака за ниже разреде осн. школа.
Чешке читанке, из којих је узет овај материјал, одиста имају ваљаних чланака, али има и неподесних. Зато у последње време чешки учитељи подижу глас, да се читанке прераде и боље удесе. И писац овог рукописа, кад је хтео из тих читанака да узима материјал, требало је пажљивије да одабира, имајући на уму смер коме треба да послужи књига, коју тражи Главни Одбор. Он, пак, по мом мишљењу, није у том био довољно пажљив, па је узимао и такве чланке, који су сувопарни, без занимљивости и без какве веће вредности за децу. Изгледа ми, да је он хтео само да у књизи буде што више чланчића и да је садржина што разноврснија. И разноврсности у овом рукопису одиста има доста, али неми занимљивости. Писац је на овај свој рукопис ставио мото „Дечја књига треба не само да забави већ и да поучи“, али књига коју треба деца сама да читају, мора прво децу да заинтересује, забави, па тек да поучи. Иначе, кад није занимљива, неће је деца читати, „па се неће ни поучити, баш и кад би у њој биле најлепше поуке. Нечитано не даје никакве поуке. А у овом рукопису већина чланака неће децу интересовати и мамити да читају. Кад је писац узео чешке и руске читанке, да из њих вади материјал, требало је да се сети, да се чланци у тим читанкама читају уз учитељево упућивање и објашњавање или после предавања о истој ствари, те само тако многи чланци у читанкама, и имају вредности у тој дечјој књизи. А све то стоји сасвим другче, кад је у књизи. коју деца треба сама да. читају, која им је лектира.
Од преко 70 чланака што је у овом рукопису тек ако је половина таквих, какви треба да су у књизи, која св стечајем тражила; па и од њих само око 20 су потпуно подесни, а остали за невољу могли би ући као сувопарнији, промешани с оним занимљивијим.
Ако би се овај рукопис вратио писцу да га поправи и поново поднесе Гл. Одбору, онда би по мом мишљењу могли остати овакви