Učitelj

160 ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Скуп, који је 1896 године у лето држат, донео је овакав закључак: Свему неваљалству, ових дерана, криви су учитељи, јер не обраћају никакву пажњу на озе, кад су ван школе, даклем не одговарају свима тачкама васпитачког програма ! — Чудновато, али изгледа, да ова господа не знају, да учитељи и немају никаква права, да деци заповедају, ван школе. Само у неколико вароши, дато је ово право учитељима, то јест, да могу на владање ђака и ван школе утицати. Но кад би се ово право дало и учитељима, који су по већим варошима, не би ништа ПО јер би се они у маси осталих грађана потпуну губили.

На састанку, који су јуристе, крајем августа држали, решише, да, се утиче на владу, да она уведе швајцарски систем кажњавања, дакле, за подивљалу младеж —- школски затвор, али да они не издржавају исту у школи, но у каквој другој згради, јер нису ради да се од школе начини апсана, а од учитеља — апсанџија.

Џоред свега тога, што се нереди изазвани од стране ђака, по улицама, учитеља врло мало тичу, ипак су они вољни, да с своје стране учине кораке, не би ли се овом злу, једном на пут стало. С тога су и решили, да се још овог, (црошлог) лета, сазове скупштина, свију холандских учитеља, основ. школа, и да јој св стави ово питање: како би се могло овом злу на пут стати, с помоћу школе, односно њених органа и полицијег

На скупштини су решили да се на исто питање доцније одговори, али да се подружинама учитељским даду ове теме на расматрање, које гласе:

1.) Дужност је васпитача, да сузбија оваке несташлуке по улицама и другим јавним местима, |

2. Да учитељ она непристојна дела, које ђаци по улицама учине, сматра, као да су се десила у школи. | 5 7

3). Учитељ је дужан у интересу својих ђака, да све несташлуке, које · они ван школе учине, а о њима од стране полиције добије извештаја, прими к гнању. -

4). Судпја је дужан, да дотичног учитеља извести, пре но што како дете казном казни, или га у завод за поправљање пошље.

5) Да се деца, која не посећују школе, само до 16 године могу у завод за поправљање слати. и

6), Управа овог завода, предаће се каком учитељу у руке.

ИТАЛИЈА

У талијанским новинама, «Ваујзфа богјса деј Разоголтеп(јо ЈаНапо» наилазимо на чланак «министарство просвете и краљ Алберто»; у истом на_ води писац, колико колико која варош потроши на просвету, тако: Турин је 1879 год. трошио на своје школе 280. лира, 1869 достиже већ суму од 696.522, а 1879 међутим 1,924. 6300 дира. Милано је с муком дао 1848 год. 80.000 лира, док је у 1870 потрошено око 720.000 лира, 1890 год. 2,000.000, а 1895 2,639 252 лире! Рим је за 1880 потрошио /1;374.975. Лира, од којих је 966.85! пало на снов. школе; док 1884 даје Рим преко 2,150.000 и то на основне школе само 1!.996.493 лире! Напуљ у 1848 г. 43.500 лира, 1861 год. 50.000 л. 1871 890.832 лире, 1880 1,549.299 л. а 1890 потроши Неапуљ на школе 2,035.843 лира. Палермо даде 1862 за «основ, школе 85.000 лира, док !880 издало суму од 429.648 лира. Сама