Učitelj

162. У ЕЊЕЖЕКВ НОС

У Мељину, су почели да уређују учитељи један нов педагошки лист.

«Веја де ја Јпмгтисаоп Рађиса Мејсапа.“ ж

Мин. просв. републици Костарици, дао је још 1894. г. генерал. иншпектору школа налог да изведе пекоје податке о школама. Ево како је стање, он, иншпиектор нашао. Свега школа 288 и то 138 посећују само мушка а 126 женска деца; 24 мешана. Било је уписано ђака 18.768 а. имају учитеља 640, од којих су 0 странци.

—> • ++ • ==

КЊИЖЕВНОСТ

А). РЕФЕРАТИ

Општа Педагогика, написао Др. Војислав Бакић, професор Ве-

лике Школе. Издање Учитељског Удружења. — Београд 1897., на 8-ни стр. УП и 509, цена 5 динара (круна) (СВРШЕТАК). Четврти одељак (стр. 82—93, — 8 47—-52) расправља о техничком

васпитању. На првом месту ппсац говори какав је задатак и колика је важност техничког васпитања, чему немамо шта додати. За тим разлаже о развијању мишићне снаге (да буде јача и подеснија, за употребу), о спремању за технички рад (игре и гимнастика, теорија рада), о Физичким тековинама. (снага телесна и извежбаност у раду), о корисним вештинама и о начелу поделе рада. При крају писац узгред вели да «у Фабрикама.... машине одузимљу.... зараду људима» (стр. 93). Нису ту криве машине већ та околност, што је машина својина једног човека -— газде — а не онх радника што око машине раде, као што је то у земљорадничким задругама, које заједничким срествима набављају скупље машине, потребне у пољопривреди.

Последњи, пети одељак (стр. 94—118, 55 52—59) посвећен је моралном васпитању. Одмах у почетку писац вели: «Морално је васпитање најважнији задатак васпитања... Људи се највише цене по својој моразној вредности; најпре се пита за характер, па после за интелигентност и спо- собност за рад; у друштвеном животу више вреди морална снага, него вама умна или Физичка снага». (стр. 94). Писац дакле, по вредности и важности за друштвени живот, на прво место ставља морал, па онда интелект.

Овде се поштовани писац размимоилази с неким одличним научарима. и мислиоцима који тврде са свим супротно те, стављају прво интелект па онда морал. Тако н. пр. Бека. чувени писац «Историје цивилизације у Инглеској“, у глави четвртој овога списа разлаже како су прогрес и циви:изација резултат не моралних осећања, већ радње људског ума на добијању знањи. Стари рат-