Učitelj

370 допиби

То ми је дало повода да напишем ово неколико врста „у Учитељу“ и да подстакнем тако старије другове да и они кажу о томе своје мишљење. ;

По моме мишљењу, први најглавнији а уједно и највећи узрок неуредног долажења ученика у школу без сумње је: незнање важности просвете џи знања од стране ђачких родитеља. Ево примера: Кад сам премештен у школу Р. и кад сам у исту дошао и рад отпочео, приметио сам, да ми један ученик никако у школу не долази. То беше син некога Радосава Живковића човека прилично задружног а доста и имућног. Том сам се још више чудио. Ученик тај био је у П. разреду а звао се Рајко.

Преко ђака позвао сам Радосава, да га питам, шта је узрок те Рајка у школу не шиље.

Сутра дан Радосав је дошао. Слутио је за што сам га позвао. па за то'одмах ме и ослови: „ти си мене господине сигурно због оног мога ђачета позвао.“

Јест Радосаве, позвао сам те да те упитам: шта је с Рајком и зашто га у школу не шиљеш.

ја не знам господине шта је; прошле године радо је у школу ишао. Чим зора он узме његову торбичицу па ајд у школу. Сад се са свим изменио. Ја га терам али он неће. Ја сам га и тукао господине али он неће — па неће...“ __-

Ама реци ми молим те како то неће — шта ти вели за што нов

„Неће ето уби ме“ — вели — ја не знам шта то може битн господине... - |

__ Ја ћутах мислећи о тој појави. Да нисам познавао мога претходника рекао бих да га је он неким неупутним поступком заплашио — али овако... С Радосавом сам још мало седео а чим он оде ја седох и написах општинском суду акт тражећи да Радосава позове и саслуша за што свога ђака у школу не шиље па ми то саслушање пошаље. -

Имајући посла у варошицу М. где се и општинска судница надлази не хтедох по служитељу акт шиљати но га понесем сам.

Уз пут сам морао прећи поред куће Радосављеве.

Цознавајући Рајка из раније, кад бејах кроз пашњак Радосављев спазим га где чува овце. Свратим се к' њему. Назовем му Бога. Он ми приђе руци а ја га помиловах и запитах благим тоном : Камо се ти Рајко, ми те сваки дан у школу погледамо а тебе никако нема. Зар ти не волиш да научиш: да лепо читаш и пишеш, да знаш лепо да певаш и добро да рачунаш и да умеш лепо Богу да се молиш...