Učitelj

=

КЊИЖЕВНОСТ 6 695

Чег ЕпбмеК пе; даз Сезја ипевсевеји одег даг С. Чег СезваЊепђифита ; дав Хивапитепћапа5 — одег Коппехгопзгеве ; и даз С. дег брагватакен. Сви су ови закони израз јединства у разноликости целокупне природе; али услед сложености односа у органском животу јединство и законитост ова само су делимице видљиви тако да ми још ни издалека нисмо у стању, да можемо све појаве на праве законе свести. Али докле ово није могућно, дотле може бити говора о слућењу овога јединства и законитости. Из овога излази да Јунгеови биолошки (у ужем смислу) закони (од којих су само три прави природни закони: даз (С. дег Ађенае пе, Фаз Коппехјопасезеју и дав СезаНипевсевећи), и поред тога, што нису ни тачно утврђени и формулисани ни без изузетака, још не могу ученике ни довести до правог појимања јединства ни до познања природе као једне целине, која се унутрашњим силама креће и оживљава, а после тога скоро су им и неприступачни, будући се на много и много Факата наслањају. Место тога боље је ђацима износити биолошке (у ужем смислу) факте, тако да на основу њих дођу до општих биолошких (у ужем смислу) ставова (реченица). Тако:

Јесу ли на часу предавања, лепо описани зец, препелица, пољска шева, јаребица и т. д., то ће ученик лако моћи извести ово као један. биолошки (у ужем смислу) став: многе пољске животиње имају у земно бојадисаној одећи одличну (згодну) заштиту од својих непријатеља; слично је и са животињама у, пустињама, по дрвећу др. местима; јесу ли довољно посматране множина асрофилних биљака (Стапипеас, Сопшегас, Атетасеас и т. д.), то ученик без много труда моћи ће лако поставити и овај став: асрофилне биљке немају ни лепо бојадисане крунице ни мириса ни меда као што то ентомофилне имају. Тако исто и ово: животиње, које су изложене многим опасностима већином производе велики број младих (као мишеви, зечеви, рибе и др.); или ово: животиње, које стално живе у мраку, већином су бев лепих боја и у већини случајева лишене су очију; или: грабљива животиња мора бити или јача или паметнија или бржа од свога плена; или: биљке, чија се семена птицама распростиру, имају сочне или меснате плодове, а биљке, чији плодови немају ова својства распростиру се другим средствима (ветром, водом и Т. Д.); или: биљке за живот потребују довољно светлости, топлоте и воде.и старају се разним направама да то себи осигурају; или: сисари, који се хране биљкама, имају грбичасте кутњаке, а који се хране инсектима игличасте све врсте зуба; или: биљке, које живе у тамном хладу наших шума, морају са свим друкче грађе бити него биљке на сувим местима и тврдим путевима, тако исто водене биљке управо морају расти на води, а не могу да успевају на сунчевито, брдској висини и т. д., и т. д.

Сви ови ставови довољно нам наговештавају (слуте) о јединству и законитости у целокупној прпроди и променама њених појава, 2 сем тогу и цотпуно су схватљиви за дечји разум, у сфери су дечјег разумевања ; само их треба на основу факата — индукцијом — изводити. Никако не треба, да деца, знајући да се веверица, племенита куна (Мизгеја тагфез [, и миш лешњикар (Муохив ахеПапамиз Г.

41“