Učitelj

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 144

су у ортографском и калиграфском погледу. Њихови цртежи рађени су слободно и живо.' Ну ти успеси добивени су сувише скупом ценом.

Дисциплина Египћана одликовала се особитом строгошћу. уМладић има леђа — вели један од старих египатских учитеља — он слуша кад га бију.“ Један ђак пише свом учитељу о дисциплинској строгости, као о сасвим обичној ствари: „Наше кости биле су изломљене као кости магараца.“ |

Кад је египатска цивилизација почела опадати, њена наследница била је Финикија. Она је прва узајмила азбуку од Египћана, који су ову удесили од јероглиФфа. Ну тај народ није створио ничега ориђиналнога. Он је био само онај предавајући колут (беочуг) између културе истока и.још неразвијене културе запада погруженог у варварство. Све што је сачувано од тога народа носи печал подражавања.

Њихови храмови, њихове гробнице, њихове развалине, слике њихових богова — све то опомиње нас на стари Египат, а у неколико Асирију и стару Персију. Вештину правити стакло они су позајмили из Египта. Нису они положили основ астрономији и математици, којима су се они, истина срећно користили у морепловству. Истина, Грци су приписивали Финичанима велики део проналазака, али то је врло велико увеличавање, које је, у осталом, врло појамно за уста Грка, који су много којечега позајмили од Финичана.

Како су Грци обучавали читању и писању, находимо сведочанства у Дионисија Каликарнијског, који је живео у Г веку до. Христова рођења. „Кад учимо писање почињемо са изучавањем имена слова, за тим упознавању са Формом и обликом њиховим; даље учимо склапању и осталом што је у вези стим; на послетку целим речима и неким променама истих; за тим почињемо већ читати и писати, у почетку на слогове и полако дотле, док не навикнемо брзо читати. Кад ученик може већ читати довољно брзо, учимо га милозвучном читању, пазећи на све што читање чини за уво пријатним.

У идеалној држави Платоновој изучавању читања и писања морало се приступати почевши од десетогодишњег узраста, и морало' се продужити три године — ни више ни мање. То је био у оно време најкраћи рок, по томе што је то било могуће у идеалној држави, где је васпитање и обучавање слободних грађана признато као најважнији посао, и где је особита пажња била обраћена на.

1 (асПоппате де редакосте». Ј. Виззоп: