Učitelj

ПИТАГОРИНА ШКОЛА 863

Али кад ученици Питагорини почеше излазити из завода у народ — и његова слава поче нагло опадати. За чудо је, што се код негдашњих Питагориних ученика разви охолост, па јошу најружнијем облику. Тако они почеше себе сматрати за нешто много_ више и боље од осталих људи, и у томе заносу отуђиваху се од свога народа. То створиу народу јаку мржњу према Питагорином заводу. И он, за свој узвишени рад, побра ужасну неблагодарост!... Прогнаше га. у заточење, где је и умро у 90. години своје старости. Тако је крунисан рад овога великог човека! Или је можда тако записано у судби свију великих учитеља 2'!...

Од неоспорне је важности по васпитање и рад Питагорине жене Теане. Да кажемо коју и о њему.

Питагора је у своме заводу имао и ученица. То је и побудило његову жену, те је најпре почела размишљати, а по томе ин радити на васпитању младежи — нарочито женске. Прво дело, што је Теана писала, говори о побожности. Ну оно је интересније за твологе и за педагоге. За нас су много значајнија њена писма, што их је писала својој пријатељици и у којима говори: о васпитавању деце пи поступању са слушкињама. — У првим писмима у којима Теана говори: о дужностима матера као васпитачица своје деце, износи се, са ретким и дубоким познавањем, положај матера, које су, у првом реду, позване, да ваљано васпитају своју децу.... уДок је дете слабо и нејачко, и док још није кадро расуђивати: шта је добро а шта рђаво, матере су, на првом месту позване, да га упућују само на оно, што је добро, ваљано и корисно. Тако ће од малог детета створити срећног човека !...< вели Теана.

У другим писмима, у којима Теана говори: о поступању са слушкињама, износи се, како слушкиње имају јаког утицаја на васпитање деце. Један само пасус из тих писама, биће довољан, да, одреди њихов значај:

„Дечја је душа и свише пријемљива, па брзо прима све утиске из спољњег света. И ако мати пренебрегне своју свету дужност, па остави дете слушкињи, и још таквој, која рђавим примером и скаредним речима трује младу и невину душу дечју — носи на души својој неопростими грех пред Богом и људма!...< Тако пише Теана, пре толико векова, а код нас ово питање стоји и данас недирнуто. И само за то наши виђени, а често шута и први грађани, на заранку свога живота бацају тужне- погледе на свој пород!..., А зашто 8... Само за то, што у њему не виде свога достојног наследника.