Učitelj

864 РАСПРАВЕ МО ЧЛАНЦИ

А што је то опет тако — казују нам убедљиво писма честите жене Питагорине. > ЖКелети је, да ово деликатно питање у нас третирају људи од гласа у педагошком свету.

Крајина, Јован М. Поповић, учитељ.

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ

С РУСКОГ ПРЕВЕО

Ђ. С. Којић, учитељ

(НАСТАВАК)

Средњевековна шкота, — одржавајући се не вештином својих предавача, него суровом силом; не развијајући основе ума дечјег, _него, обратно, угушујући и саме дарове природне организације — . не би била никако у стању упоредити се са одређеним јој тешким задатком, ако јој не би била остављена потпуна слобода да свој ђачки кадар скупља из свију друштвених класа, без разлике звања и стања. Тадашња школа не само да је била уређена за све сталеже, него шта више, већина њених питомаца припадала је нижим сталежима. У бројном погледу средњовековна школа тако исто није имала завидних резултата. Школе су биле с необично малим бројем ђака. У актама која су до нас дошла од ХЈУ и ХУ века, број деце у појединим школама у Паризу колебао се између 6 и 12. Према овоме. може се мислити колико је требало много школа, да би се у њима могао спремити довољан број свештеника, певача, преписивача и осталих. :

Што се тиче обучавања девојчица. то готово без погрешке може се рећи да је средњевековно женскиње са врло ретким изу= зетком, било савршено неписмено. 1417 год. једна Аугсбуршка грађанка пише својој сродници која је живела у Верту: „Мене је готово стид писати, што само ја једна једина у Аугсбургу знам читати и писати, па се бојим да нам се не смеју за нашу преписку. А мислим и у Верту сем тебе нема писмених женскиња.“ А треба знати да је Аугсбург у то време блистао својим школама. у

И тако средњевековна школа није била права школа за опште образовање, ма да није била ни сталешка школа. Она је била школа са специјалним цељима; она је била професионална школа. Основно обравовање није се ценило само по себи, него је имало у виду да