Učitelj

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 869

љивао. Тај утицај види се и у зачетку Коменскога, да прво треба научити ствари, па речи; даље, види се у његовом принципу очигледности у учењу; у његовој борби са схоластичком методом и спреовлађивањем латинског језика. Тај утицај може се опазити и у томе, што Коменски даје првенствено место методу предавања, о чему су врло мало мислили његови предходници.

Ну, ма како то било, заслуга Коменскога је огромна. Његова открића у области васпитања и учења била су тако велика, да је он за два века прешао човечанство, И данас има доста његових начела која нису остварена ни правилно примљена. бувременицима његовим нису биле појамне све идеје Коменског. Историја је пуна таквих примера, да геније претиче своје сувременике, и да ови нису ни дорасли до појимања његових идеја. То је скоро општа судбина свију геријалних људи у свима сферама наука и вештина. Сем тога, најзнатније дело његово (спис), „Велика Дидактика“, било је скоро савршено заборављено. На 18 година после његове емрти, нознати научник Морхоф помиње само уџбенике и неке Философско-богословске трактате, а његову „Велику Дидактику“ никако и не спомиње.

После сто година други један генијални човек са необичним талентом, искреношћу и популарношћу, међу многим својим Фантастичним захтевима поновио је најважнија, начела Коменскога. То је био Жан Жак Русо. На прво место он ставља захтев: да у васпитању све мора бити сагласно с природом. Као и Коменски, он безусловно одриче механичко учење, и тражи да се ништа не разум-_ љиво не учи на памет, да се ученицима не казују само речи без ствари, да се при учењу прелази од стварнога ка апстрактном, од појединога ка општем, (т. ј. од простога сложеном) од ближега ка даљем. Он је такође захтевао да учитељи буде саморадњу код ученика. Он је говорио да казне морају бити природне, према погрешци. Што је могуће мање причања, а више опита. Треба старати се да се дете не нада на туђу помоћ, него што је могуће раније да се научи сам себе да помаже. 5

Још већу заслугу има реформација за поправку метода обучавања у школама. Сасвим противно принципима прошлости, Меланктон тражи да се не старају толико за богаћење младежи знањем, колико о развитку њихове интелектуалне способности. По његовим речима, пре свега потребно је да ученик уме тражити истину, нашавши је, да је уме просто а јасно исказати. Други важан захтев који су протестанти уздигли јесте тај, да теорија иде руку под руку с практиком. Без тога — по речима учитеља Штурима — нема, ништа. Трећи принцип, који је у ХУГ веку Форигулирао Неандер,