Učitelj
872 ____. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ 9
ордена ; живео је само за орден и радио је само за остварење његовог задатка. Средства за тако васпитање била су: Учење основано само на памћењу, механичка дресура, строги формализам, до крајности развијено супарништво међу друговима средством награда, које су развијале прекомерну завидљивост, шпијунство које је уведено иу принцип, и исповест. За потпуно духовно подјармљење човека, мало им је било времена само курс основне школе, и за то су језуити обраћали велику пажњу на средње и више школе. -
Колумб у послу васпитања, који је открио савршено нове за оно време перспективе у тој области, и који је нанео најжешћи удар средњевековном систему био је Чех Амос Коменски. Оп је полазио од те оправдане мисли да свако дете од зачетка влада извесним способностима, као семе у коме је сакривена будућа биљка. У. том семену, у тим клицама затворена је радна и растећа сила. Помоћу спољних осећаја човек може добити представе (слике) свега што га окружава. Те слике праве отисак као на воску или у огледалу, предају се духу човековом, пи он их посматра, упоређује и изучава, а за тим исказује речима. Осим тога у човека је уложена тежња к знању и радост при сазнању.
Та способност људи духовно примати сву спољашност, спојена са сталном тежњом ка сазнању, и јесте једно од важних семена које је природа усадила у човека. При учењу ништа се не уноси у човека споља. Учење се и састоји у томе; да развије оно што већ лежи у човекову, само у згрченом облику. Цељ васпитања и јесте подпуно и хармонијско развијање урођених способности, учинити човека човеком, научити људе да мисле, говоре и раде. Школа. је једна радионица хуманости. Вештина васпитања је немоћна, | ако се не ослања на природу. Распорељ времена, материјала и метод, све то мора бити према природи оних који се уче.
Што се тиче појединих предмета, он је предлагао: да учење земљописа почиње не с глобуса и карте, него од изучавања прво свог места, где живи ученик, који је сам дужан нацртати план тога места. При учењу цртања он је предлагао да се црта не са слике него с природних ствари. Изучавање геометрије, по његовом мишљењу, требало почињати са очигледног посматрања облика предмета. Истина, упоредо са тим коректним предлозима, у Русоа налазе се и такви парадокси који не могу издржати критику. Он је сувише идеализирао свога васпитаника Емила. Таква идеална створења не даје природа. Потпуно одрицати наследност рђавих склоности (мана), као што то чини Русо, зар је могуће; Васпитавати људе независно од друштвене околине не практично је, јер на тај
-