Učitelj

% 1

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 873

начин васпитани човек мора живети и радити у тој средини: то је могуће само за Робинзона. У ствари, није могуће подпуно изолисати васпитаника од свих утицаја његове околине, од свих услова места и времена. Пре свега, и сам васпитач је син свога века и својега времена са свима његовим гледиштима, тежњама. укусима и навикама.

Али, загонетно је, како су идеје Русоа, како оне које сеи данас сматрају као парадокси (крајности) тако и оне које се сматрају за правилне наших многобројних ватрених присталица, како међу сувременицима, тако и међу доцнијим покољењима — да ли за то што су покољења ХУМ века била пријемљивија, од својих предака, да ли за то, што је Русо исказао своје гледиште с таком јаком логиком, и у такој ватреној, чудноватој привлачној и популарној Форми; да ли за то што је својим парадоксима, свом својом личношћу и нехотично привукао пажњу на себе; да ли то по свима овим узроцима укупно.

Истина и после Русоа у огромној већини школа, учитељи су били рђави, није било уредних уџбеника, строго понашање с децом. Њихова кукњава слушала се готово свуда, свуда су се бубале на памет непојамне речи, језици су били не средство него цељ образовања, учење носи још средњевековни манастирски карактер, на методима предавања готово свуда је печат рутине и непомичности младеж; муче изучавањем предмета који нису ни за кога и ни за шта потребни.

Због тога се, на том тамном пољу јасније истиче радња таких страсних пропагандиста нових праваца у васпитању, као што су били Базедов и други филантрописти. Они су уредили по новим начелима Филантропске школе, поглавито за развијање човекољубља, састављали уџбенике и очигледне методе, разрађивали педагошка питања, створили дечју литературу. Први њихови опити испољавају недостатке у учењу Русоа; али у исто време оправдавају на делу све оно што је било у његовој теорији, и она, очишћена од неостварљивих замисли, улази у сазнање бољих педагошких радника тога доба и постаје моћним фактором, који је дуго време одређивао развитак народног образовања.

Најјачи утисак учинио је Русо на сањалицу (занесењака, како је он сам себе називао) у већем степену, непрактичног човека, који је претрпео фијаско у свима практичним радовима, који је пропао кад је пробао да буде сеоски домаћин, који није постигао николико редовних резултата кад је он радио у улози учитеља, али човека с. необичном вером у узвишено дело васпитања и учења, са вештачким даром задобити гомилу, масу — на оца новије педагогије, Песталоција.

УЧИТЕЉ 59