Učitelj
~
сл
ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 8
„Круг знања почиње од околине и онога што је ближе човеку, и шири се поступно, концентрички.“
„Говорном учењу, говорењу, треба да предходе реална, знања“.
„Сва мудрост човечја лежи у сили доброте и покорности истине срца,“ :
„Као што изучавање и појимање ближега треба да предходи изучавању и појимању даљега, тако исто и образовање домаћих добричинстава треба да: предходи образовању грађанских.“
Главнија од његових методичких захтева своде се на ово:
Почетак свакога учења јесте чулно посматрање, а цељ јасно раумевање.“
„Ако ја погледам за собом и занитам се: Шта сам ја у ствари урадио за људско обучавање, налазим да сам ја установио најосновнији почетак свега учења, признавши и утврдивши чулно посматрење, општим основом свакога знања. Не дотичући се појединих учебних предмета, ја сам се трудио да истакнем суштину учења у опште, и његову полазну првобитну Форму, које показује сама природа човекова, ради правилног развића његовог: Та основна Форма јесте очигледно учење.“
Материјал за очигледио учење он саветује да се црпе из околне природе и средине дечје; том приликом ученици упознају се с домовином и свима њима приступачним односима, не само с природом описом места, него још и с обичајима, моралом, занимањем, и у опште са начином живота народног, постепено ширећи предмет изучавања, почињући од породице, продужујући са општином и потом прелазећи ка целом народу.“
Закон божји Песталоције не уноси у школски програм. По његовом мишљењу, религиозно васпитање оснива се осећајима, која „мајка улива детету у интимном разговору, а не на школским задаима =
Реч његовог. ватреног убеђења убрзо је нашла велики број присталица међу педагозима, ученим људима, државним управницима, и у целој образованој класи народа. К њему су слати сви млади људи из свих европских крајева који су се спремали за васпитачки посао. Учени људи почели су разрађивати педагошка и дидактичка питања: државна уређења почињу ширити све могуће васпитне и учебне установе; основане на начелима која је Песталоцнје истакао.
Биографија Песталоцијева показује нам како искрена, несебична, љубав к раду и вера у њега, без обзира на све спољне препреке“
59.