Učitelj

880 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

УЧИТЕЉИ И УЧИТЕЉИЦЕ У НЕМАЧКОЈ

(СВРШЕТАК)

Заједно са овим сталним пенсионим Фондом постоји још покретни помоћни Фонд, чија су средства, за његово оснивање била окупљена ванредним путем дебротворних прилога: на забавама, бе'седама, трговима и другим јавним местима. Из помоћног Фонда тек се тада може узети новчана помоћ, када стални пенсиони Фонд, због своје строге штедње, не може пружити помоћи, а нарочито у случајевима: болести, нужде, неопходности одмора, летњих путовања и са њима везаних лечења. За такве и друге сличне циљеве, било је, нпр. у 1894. години, из помоћног Фонда издано више од 10.000 марака. Таком циљу служи и фонд, завештани извесном школском покровитељницом г-ђом Гросман т. н. Стоватал ипо. Поменуте овде установе нарочито Функционишу у пределима Пруске. У Берлину и провинцијама имају одбори, који руководе административ ним одељком. Поврх тога, постоји особити укураторијумс“ од 50 лица, који се брине о даљем ширењу благотворног рада Фондова.

Пенспони Фондови са њиховим помоћним изворима служе као велика потпора учитељицама, које имају стална места. Но још више гони имају значења за оне многобројне категорије учитељица и васпитачица, које су лишене сталних дужности и занимају се: у приватним школама, пансионатима, дечијим баштама, разнородним занатлиским заводима и, напослетку, за учитељице музике, певања итд.

Само се по себи разуме, да пенсије, које се издају на случај старости, могу бити недовољне за обевбеђено живљење учитељица, које су престариле и изнемогле. Имајући то у виду, већ су одавно стали прибегавати к установању нарочитих уточишта, које сада постоје у Штеглицу близу Берлина, у Клајнбургу близу Бреславе, у Хандерсхајму (Брауншвајгско херцогствој, у Варену (Мекленбург-Шверину), у Висену, у Штрасбургу, у Гетингену. А У другим градовима нпр. ВолФенбитељу, Сирингену, Данцигу и др., у садање време, приступили ву к полагању основа таких уточишта, У самом почетку су држали, да се пређашње школске самодржице не могу привићи режиму понекад довољно многољудног завода. Но међутим искуство је показало обратно. Када је 1870. године, поникла идеја тих уточишта, по за њихово остварење нацртни пројекти одликовали су се двојаким карактером. Основани у 1879. години завод у Штеглицу првенствено је имао давати престарелим учитељицама бесплатан стан, а за храну, одело и друге потребе, оне су биле дужне саме