Učitelj

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 879

У Француској духовништво је исто тако водило жестоку борбу при сваком покушају који је предузимат да се да какав нови правац школи. Оно је са очајничким противљењем дочекало знаменити закон Гизов (1877 год. који по речима Жил Симона, чини епоху у у историји општег образовања у Француској. Оно и сад још свим својим силама тежи да поткопа кредит Француске школе у очима народа.

У Белгији такође, ево већ и у наше време, клерикална партија чини јаку опозицију новој школи; и 1879 год. прибегла је та партија најнедостојнијим средствима, да би дискредитовала те го. дине издати закон о народном образовању. Чак и сам папа тада је био принуђен да заустави такав. рад епископа, изјавивши им одрицање. Проклетства којим је грмела католичка црква против новога школскога закона, унела су раздор скоро у свако селону сваку кућу; и у мало нису изазвала читав рат између државних власти и стотинама општинских савбта. !884 године та је партија одржала победу на изборима, и исте године издала је контра закон, по коме је затворено 877 школа, 880 учитеља одпуштено а за 5.816 учитеља смањена плата.

У тој борби нових праваца са старим, ствар се свршавала, овако: Кад је државна управа видела да је сила на страни нових праваца; или, у изгледу да је да им припада најближа будућност, она је слободно узима на себе извођење рефорама у корист школа за опште образовање, одобравала значајне новчане издатке на издржавање школа, отварала учитељске школе, објављивала опште, бесплатно и обавезно учење. Кад је пак сила била на страни клерикала, владајући кругови ступили су у савез са духовништвом, и са осветом гонили присталице нове школе, школе општег образовања с нормалним курсом претварали у конфесионалне (веропсповедне), затварали учитељске школе, избацивале једне уџбенике и књиге, а уводили друге итд.

Наравно, да је на страни нових школа показала се већина, најувиђавнијих државника, који су, благодарећи већим умним способностима, могли да се отресу од гледишта немарне гомиле и да погледају у блиску будућност у којој они нису могли не видети победу и славу оног начела, које гоне и мрзе реакционе силе. А на против, мање увиђавни, кратковиди државнипи који умеју констатовати свршена акта, тако рећи на силу видели су, у само тек започетом покрету, огромну покретну силу, која се примиче к њима, и у чију победу више не сумњају. (СВРШИЋЕ СЕ)

езајеесе=——=—=—-——