Učitelj

22 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

С друге стране, ова жеља за допадањем долази и од страха да се не нанесе увреда, и мени се чини, да је ова зебња доста обилати извор оних ситних, противних вољи, исказа детињих. На пр: запитате неко дете, да ли му се то и то допада, или, воли ли то и то; оно примећује, да ви очекујете одговор: да, и њему изгледа, врло тешко да каже: не. Поводом овога, наводи једна госпођа успомену из свога детињства. Још јој није било пуне три године, кад дође у походе матери њеној нека пријатељица. Па дознавши, да се најмлађи члан породице зваше Едита, обрати се с питањем нашој јунакињи: уТо је лепо име; али моја се баба зове Елеонора; је ли да је и то тако исто лепо име # Мала је била у врло великој неприлици, јер јој се име Елеонора никако не-допадаше, а бојаше се међутим, ако призна, да се не покаже неучтива. Најзад се извуче из неприлике рекавши: да она не воли то име толико, колико име кдита. Слични случајеви искушења, који се дубоко урежу у памћење детиње, показују онај утицај, који на дечји мозак врше велике личности, и шта деца од њих очекују да виде и чују. Могућно је, да

<ту има и нечега сличног сугестији, која производи и чудновате.

резултате на хипнотисаним личностима, и која је позната као свемоћно средство преноса и зла и добра. На пр. овако једно лукаво питање: ује ли, лепојко, зар ти„мене не волиш“, може лако да утиче на дете, и да му наметне убеђење туђе воље, која је јача од његове. Пасивни пристанак једнога разумног створења, којим господари јачи аукторитет, не треба да се побрка са свесном лажи.

Ова се сугестија приписује често и другим утицајима Ево о том једног занимљивог примера. Једна мала. Американка, послата једном у шуму, да набере неког лишћа, угледа тамо једну велику гују, од које се тако уплаши, да се безобзирце врати кући не набравши лишћа. Случај је хтео, да у повратку сретне своју брађу, којима одмах исприча, како је видела велику змију. уОни знађаху, — разлику између свију разних врста змија, и њихове посебне одлике, па као прави дечаци, хотећи је дирати, рекоше јој: „То није бпо шаран, је ли% Није имао црне шаре по грбини 0 Усплахирека уобразиља њена замисли одмах вмију исте врсте, коју они описаше, и одговори им. да је змија имала малу главу, шарена леђа, жут, шиљаст реп итд.“ Одмах је њена браћа назваше лаожовом. Овде имамо илузију памћења, изазвану сугестијом, која дејствује на ван· редно осетљиви дух, још под утиском страха. Ако код ове мале има

какве клице лажи, она се налази у њеном страху, да је браћа не

псмеју, и у жељи да се не покаже баш као незналица у распозна-

а За за а а иза куће