Učitelj

28 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

без сумње, сталност и једнакост. На том пољу расту многе биљке у пола расцветане, од којих неке теже да угуше друге. Једне су корисне по моралност, а друге не. Васпитању је дужност, да ове угушује, а оне да негује, да би они постали узвишени принципи и регулатори живота. -

(Из „Кеуџе Ђеце«) Рад. Агатоновић прог.

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ

С РУСКОГ ПРЕВЕО

Ђ. С. Којић, учитељ

(НАСТАВАК)

Пошто смо видели шта бе и како се у прошлости учило у народној школи, и како се на њу некад гледало, да видимо сад какви су били њени радници по спреми и по положају некад, а какви су данас.

Учитељ је душа школе. Какав учитељ таква и школа. Од тога колико је учитељ образован, колико он воли децу и посао свој, колико је проникнут сазнањем свога узвишеног позива, како он влада начинима предавања, какав је однос завео међу својим ученицима, какве је циљеве он себп ставио — зависи сав правац школин, сав њен успех, а у знатној мери, и трајност у школи стеченог знања, навика.и умешности. (ем тога, у многим местима учитељ је једини културни човек, и само преко њега могу допрети у тамну средину одјеци из оних сфера које испитују, мисле, добијају и откривају нове хоризонте. Према томе, највернији знак какав је однос друштва и државе према основној школи, јесте старање о спреми учитеља и о њиховој даљој судбини.

Тешко је и замислити гори и мизернији положај, него што је био положај народног учитеља у стара времена. Користећи се материјалом скупљеним у раније поменутој књизи г. Сперанског, имамо могућности да представимо довољно јасно општу слику учитељског живота. — У ХУГ веку Еобан Гес, друг Меланхтонов, пише о положају учитеља овако: „Шта добијамо ми учитељи у награду за наше радове — Гладан живот, непријатности, изнуреност, болест и стално огорчење. Сваки други рад даје човеку могућности да живи, учитељ проводи своје жалосне дане у ужасној сиротињи, а гордост његове околине сматра га као ђубре. Последњи преписач и просјачки калуђер, гледају на њега с висине. „Нема горе смрти

-