Učitelj

32: РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Пруској тек после замене наследног поданства народа 1807. год. И већ 1808. год. |Алтенштајн, управљајући школским старањем у Пруској, у једном циркулару свима шк. властима пише, да постепено подизање пруске народне школе, као ошштег расадника народног образовања свега пруског народа, треба да је и да буде главни посао њихов. „Ну како ћемо почети зидање такве народне школе“ — пита он. — „Мислим да ту не може бити два одговора. Школа је, сама по себи, мртва; душа школе је учитељ. Дакле, пре свега треба употребити најенергичнија средства за образовање пруских народних учитеља“. Краљ од својих личних средстава уступио је 100.000 талира на завођење учитељских семинарија. Млади људи послати су Песталоцију да изуче нови систем васпитања; бивше учитељске семинарије мењају се, и већ 1826. год. Пруска је имала 26 главних семинарија, и, сем тога, знатан број привремених семинарских курсева за обучавање пређашњих учитеља, новом систему основног учења. 1837. год. било је у Пруској већ 45 семинарија, 1964. год. 55 семинарија, а 1887. год. било је 113. У целој Германији рачунају да данас има, 170 учитељских семинарија. Кад се у том погледу упореди Русија с Германијом, онда Русија, према броју свога становништва, треба да има 400 учитељских семинарија, а она их има тек 64.

У Француској прву нормалну школу за спрему учитеља, основао је још конвенат, ну она није дуго егзистирала. Друга таква, школа отворена је у Страсбургу 1910. тод. и иста постоји јоши данас, Доцније ву основани курсеви за спрему учитеља. Најбољи основ томе раду постављен је за време владе министра Гиза. Претходни преглед школа показао је да су учитељи, ради своје исхране, морали погађати се и за црквеног и гробљанског чувара, а лети били су чобани и надничари. Гизо, створивши својим реформама епоху у историји народног образовања, врло добро је појмио значај личности учитељеве у раду народне школе. Он вели: „Најбољи закони, најбоље уређење школа и најбоље књиге, ништа не значе за рад школе, ако у самих школских радника срцеи ум нису проникнути сазнањем висине и значаја њиховог позива, и ако они у свој рад не уносе извесну дозу страсти и вере. Васпитати идејама одушев- , љене раднике — то је прва брига оних који хоће да те идеје постану дејствителна, животна сила“. По Гизвовом закону „учитељи у осн. школама треба да добију основно обравовање и сва потребна знања, која ће их учинити да буду потпуно спремни за успешно предавање у осн. школама и руководити морално образовање деце“. _ Четрдесетих година овог века Француска је већ имала 49 учитељ-