Učitelj

СТВАРНЕ ПОГОДБЕ 209

између мушкараца и те разлике: један од њих, и ако је. учио, кад је отпочео рад и покушао радити по методским упуствима није задовољан резултатом, а други радио толико исто. Вероватно је и он осећао да не може бити задовољан, али је продужио и даље свој рад, а први међу тим отишао на збор или у оближњу школу и ту слушао и гледао како ради старији учитељ. За тим отишао у другу па и трећу, те и ту проучавао рад и остале школске односе, потребне за практичну примену изучених начела у школи. У сваком случају, овакав је наставник у великој добити, — као што то знају сви наставници из својега школског живота. Ну најважнија је добит: задобивање оне потребне окретности и прилагођавања према свима школским приликама, у којима се креће настава — поука у самој правој радионици са мање вештачког изгледа од тако зване вежбаонице. Добит је дакле знатна. Наставник је не само имао прилике да понови оно што је пређе знао, већ је запазио и проучио још много што-шта што непосредно зависи од учитељеве лимности. И, ако се намерио доиста на учитеља — правога наставника, — он је видео у њему не само зналца, теоријских погледа методских, и остало што је за образовање и васпитање корисно, већ и зналца, који уме потпуно владати и својим гласом, и својим говором и погледом, својим целокупним тактом у раду, који је крај знања веома, веома потребан особина наставнику.

За другог који се сувише поуздавао у себе, а није хтео да иде код каквог ваљаног колеге, излишно је рећи: да никада неће успети до висине и правог сазнања својега по· зива, положаја и познавања и ширине и дубине пи дужине, — свих димензија, своје околине у којој му се ваља кретати.

Изгледа да женскиње — као нове наставнице — имају пре обичај радити саме без посматрања како се код других ради; изгледа да се оне пре обману и следују овој мисли: доста је што јој је школа дала и што је из ње изнела, а не мора даље учити. Разлог је по свој прилици што се оне