Učitelj

> (ој ~,

ШКОЛЕ И ТАМНИЦЕ

Данас је тај коров само непријатан и досадан, а сутра ће бити опасан, па и страховит. Од напуштеног детета буде младић беспосличар, младић који рад не воли и радити не уме; од младића таквог буде скитница и варалица, лажов и лопов, док на послетку не буде зрео човек, којп је и за свако зло већ зрео.

Тако из средине деце анђела никну ђаволи; тако из масе анђелских душа временом видимо људе сваке врсте: једни радници, други нерадници; једни честити, други неваљали; једни готови да са себе кошуљу скину за другога, други готови да за себе скину другом не само кошуљу него и кожу с леђа; једни готови да, се за другог жртвују, други готови да сваког жртвују за интересе своје; једни готови да свој живот за другога положе, други готови да другоме живот одузму за новац већи, за динар један, па и за дугме једно; једни жале травку и животињу, а други немају срца ни према човеку, него су готови буд за што да убију, да муче, да пеку и да се на очајни врисак сатански смеју.

А је ли то тако морало бити7

Не. Место тог корова могло је бити цвеће, место тога трња могло је бити красно воће и дрвеће. Треба да је само ту рука вешта баштована, па да место опоре дивљаке буде најлепшега воћа. Али се код нас још нико не стара за баштоване, који би оваке дивљаке облагорођавали; ми немамо врта где би се оваке подивљале младице гајиле, поткресивале и облагорођавале.

О трњу нико не води бриге, докле оно не отме маха и док нам се на врат не прикачи, па почне бости и грепсти. Тек онда кажемо: ово је зло, од овога треба људе спасавати. |

По школама ћете наћи доста напуштене деце, на улици, ван школе још више. Не рачунам овде децу немирну и због несташлука досадну. То још нису деца од које ће бити неваљали људи. Рачунам ону децу, која већ у зло