Učitelj

9290 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

„ од свога стада, осећа се неисказано несрећна, све, докле се не поврати назад своме друштву. Заиста, у самој ствари живахност и силина те тежње толико је велика да често. пута животиња, што живи у друштву, кад јој не достаје заједница, чланова своје, исте, специје, удружује се и тражи заједницу и пријатељство животиња других Фела. Без даљега излагања ми дакле можемо и смемо претпоставити, да се код таких створова, који су временом упућени и принуђени на заједнички живот, живот у стаду, развила поступно радост за заједницу — развила се свесна, радост о присуству и заједници другова, радост, која је много пријатнија од оних виших осећаја радости и задовољетва, помоћу које ти осећаји постају, и од које се битно разликују. Та је радост исто тако велика, као и радост пса, коју он показује, кад сме с пута да зађе и затрчи у ливаду, где му сам поглед у зеленило буди одушевљење, и где га заноси додир његових ногу са тим зеленилом, радост, која се исказује у оном слободном јурењу, по отвореном простору. Јасно је у једном као иу другом случају, да је једна група нерава ступила у корелацију са спољашњим условима и околностима. Да би се они предмети вежбали и показали своју делатност морају, постојати, морају унапред бити дати спољашњи. услови. Где нема тих услова, ту тада постаје и развија се чежња, а када ти услови понова, наступе, т. ј. кад се опет појаве показује се саодговорно задовољење. |

«

Од душевних стања, која се појављују и развијају код једне друштвене животиње присуством или заједницом исте Феле, ми овде прелазимо на душевна стања, која, су у животињи буде и развијају делатношћу чланова, феле, са којом је у заједници. Наравно, прелаз од првога ка овом другом једва је приметан, јер свест о њиховом присуству или заједници, ретко је одвојена од овести о њиховој радљивости.