Učitelj

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 375

Известилац Мелентијевић одговара. Обрадовићу, да је требао тражити наплату судским путем од дужника, било сам, било преко правозаступника. Брани предлоге Извештајног Одбора о награди благајника и рачуновође.

Мих. Станојевић одбија прекоре који су стављени у извештају Извештајног Одбора, јер су неумесни. Што није штампао извештаје за прошлу годину, вели, да није учинио ес тога, што му нису предати. Замера извештајном одбору што није истакао ни једну добру страну, а тих страна, било је доста у раду одборском. Брани финансијску страну одборског рада, и вели, да је боља од прошае године. О наградама заузима исто гледиште као и Лаза Обрадовић. с

Председник Д. Ј. Путниковић тражи да се мало хладније цене ствари, и да говорници не уносе јеткост у дебату.

Петар Никетић у своме говору заузео је оно исто гледиште, које пи остали чланови Главног Одбора.

Илија Радосављевић брани извештај Извештајног Одбора, и тврди, да Извештајни Одбор није имао намеру вређати Главни Одбор, ни потцењивати његов рад. Њему је намера била, да баш најобјективније представи рад Главног Одбора, и да изрази неких чланова, као да је цењен субјективно рад Главног Одбора — немају места. — Одмор. -

После одмора председник напомиње, да се дебата о овоме нешто заоштрила, а и нема времена да се сврши, па предлаже, да се дебата о овим извештајима, скине с дневног реда, и продужи сутра пре подне, а сад да. се реши предлог, а сад да се реши предлог, који је председништво добило из средине скупштинске. .

Скупштина је усвојила.

Мих. Јовић чита:

«Нигде и никад у свету није било ни сталежа, ни реда државних влужбеника, који је био без икакве мане. И само по томе у колико је и како је већина из тога реда вршила своје дужности, мерила се вредност тога реда људи; а по тежњи да у свему буде боља и напреднија у своме послу. она је добијала признање и похвалу. :

И учитељи у Србији вршили су своје дужности онако како су умели, кеко су спремљени за то. како се од њих са меродавног места тражило и очекивало. Сви истински познаваоци основне наставе сложни су у ми шљењу: да ву се наше основне школе за последњих 20 година подигле на достојну висину, да су више него друге оправдале наде, које је држава на њих полагала, а учитељи по својој спреми, да су — по оцени са меродавног места — и премашили свој задатак.

Када се у Србији зачуо поклич родољуба, да се учитељи у интересу среће и напретка своје домовине, повуку из првих редова наше партиске борбе, да своју енергију ставе у службу културном и економском преображају домовине, да своје знање и вредноћу уложе у просветни, хуманитарни и патриотски покрет свога народа; огромна већина примила је срцу тај позив и са одушевљењем, којим се учитељство у Србији на сваком послу одликовало, похитала је у густим редовима, да се стави у службу тих захтева, и рефорама своје отаџбине. :

И баш у томе времену нашло се разлога, да се учитељство понизи, и основна настава сведе у уже границе.

Зато предлажемо да 15 учитељска скупштина донесе оваку одлуку: