Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 549

државати. Ну тај додатак на васпитање и одгајивање за једно дете, не може на годину износити више од 800 Форинти, а укупна свота на васпитање и одгајивање не може бити већа од пензије удовичке. За пензију морају учитељи улагати 396 од своје плате, али онда кад нлаћају службену таксу не морају плаћати тај проценат.

Колико су далеко измакли у овом поглелу учитељи у Аустрији од нас, а како смо иначе близу!

Општежиће за учитељску децу. — Учитељи-це нижегородске губерније, у Русији, основали су, пре кратког времена „Удружење за узајамно помагање учитеља-ца“. И ако је то удружење ново, јер од скоро постоји, ипак му је пошло за руком, да не само изради правила за општежиће, у коме ће се издржавати њихова деца, него да та правила и у дело приведе.

Пре три године, на другој редовној скупштини, један је од чланова дружинеских напоменуо, како је прека потреба, да се замоли држава и губернијско зехство, те да побољшају стање свих учитеља у опште, а нарочито учитеља Фамилијарних. Да би се та молба поткрепила са што тежим а солиднијим доказима, дружинска је управа, уз сарадњу губернијске земеке управе, раваслала свима учи_ тељима-цама, именоване губерније, извесне бланкете, ес молбом, да се на свако питање у бланкету да тачан и потпун одговор, како би се из тих одговора после могло да прорачуна Фамилијарно стање појединих учитеља-ца. Из целе губерније одговорили ву 585 учитеља-ца. У тај број не улазе учитељи-це из Нижњег-Новгорода: Из тих се одговора види: да има 789/, ' Фамилијарних учитеља-ца; да сваки учитељ издржава просечно по 4 лица; да Фамијарни саетав појединих лица варира између 1—9 душа. Од целокупног броја душа, које учитељи издржавају, деца издржавају, деца износе 449. На једног учитеља долави просечно 1'8 (при варирању 1—7). Кад се узму у обзир учитељска деца, која се школују, онда излази да сваки учитељ школује провечно 08 (варира од 1 +.

Главни Одбор Учитељског Удружења, износећи резултате тих испитивања, завршио је расправу овим речима: „Кад се узме у обзир, да учитељи већином живе по велима, у којима њихова деца могу добити само ниже образовање; да учитељска плата варира између 150— 360 рубаља, а плата учитсљеких заступника, варира између 100 —200 рубаља; да учитељска деца при ступању у средњу школу немају никакво благодјејање (само она учитељска деца, која оду у класичну гимназију ослобођавају се школарине ако им оцеви имају најмање десет година службе учитељске) —- онда је одиста за дивно чудо како наши учитељи постижу, да своју децу даду не само средње, (66 од 251 детета) него чак и више (4 детета) образовање, кад се зна, да учитељи, сем деце коју школују, имају у кући од 1—9 душа. Том се околношћу и може објаснити онај велики (48) број учитељске деце, која се не школују!

По свршетку те расправе скушитина је изабрала, један одбор, и ставила му дужност да ивнађе мере, којима би се, и на који начин, могло помоћи учитељима цама да што више школују своју децу. Одбор је нашао, да је најбоље установити општежиће. Скупштина је усвојила одбореку одлуку, и првог септембра 1897 године установила је и уредила у Нижњем-Новгороду општежиће за ђаке оних учитеља, који су редовни чланови удружења.

Општежићу је, према правилима прописаним од стране учитељске скупштине, циљ, да материјално помогне учитељима-цама из нижегородске губерније, а који су редовни чланови свога удружења, у васпитању и образовању њихове

УЧИТЕЉ : 92