Učitelj
ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 551
Женскиње на универзитетима. — У сранцуским, белгиским, холандским, данским, норвешким, швајцарским, талијансвим, грчким и румунским универвитетима, допушта се ученицама да слушају предавања и полажу испите исто онако као и ученицима, па и дипломе су им једнаке. Шведски универзитет дозвољава ученицама да слушају све универзитетске курсеве, али им само не дозвољава да полажу испит из правничког и богословског Факултета.
У Шпанији, барселонски универвитет даје ученицама иста права која и ученицима; универзитет у Гренади доввољава ученицама да могу учити Фармације, и го највише две ученице могу слушати једну исту Фармацију; саламански универзитет не дозвољава женекињу да слуша предавања, но дозвољава им да по• лажу испите, диплома о положеном испиту више је почасне природе, нити даје кандидаткињи права на какву професију.
У Германији, Аустрији и Русији, сем хелвингфортског универзитета, сви остали не допуштају упививање женскиња. Готово у свима германским универзитетима, ректор и надзорник- са дозволом осталих професора могу допустити да и женескиње слуша предавања. Но сем Гетингена и Хајделберга, остали универвитети не дозвољавају ученицама да полажу испите. У Берлину оне могу добити еведоџбу о свршеном курсу. У Аустрији не пуштају ученице на испит, нити им дају дипломе, него се само допушта, под извесним условима, да могу слушати предавања. Харковски универзитет, истина, допушта женскињу да слуша неке курсеве на медецинском Факултету, али ученице могу добити дипломе само за бабице и зубне лекаре. Другог априла, 1897 године бечки универзитет први пут је признао докторат дами, која је већ имала степен доктора медецине циришког универзитета, но ради задобијања права практике у Аустрији подвргава се испиту у Бечу, који је она сјајно положила. Ректор универзитета, доктор Рајниш, отварајући акт, по коме, сем те даме требали су да добију докторат још 32 ученика, својим говором, наглавио је особити значај дотичне свечаности, када се, први пут, од постанка бечког универзитета, удостојила једна дама да прими докторат, назвавши кандидаткињу борцем за ширење женског права. Које ученице имају ди-
плому ма кога универзитета страног, могу и у Русији да полажу испит, јер се то у руским универзитетима практикује. |
У Енглеској и Сједињеним Државама најбољи су услови за више образовање женскиња. Они не само да отварају ученицама врата својих аудиторија и не само да их пуштају на испит, него се чак брину и о материјалном опстанку њиховом, установљавајући при сваком већем универзитету „колегије“ које су одређене само за женске. Оне ту имају и библиотеку, и све што им је нужно за рад као и сваку удобност за уживање и могућност заједничког рада, која чини теку карактерву црту универзитетског живота у англо-ваксонске расе. Шриватна, иницијатива, и дарежљивост добротвора створили су овде, вели !. Мавушег, таква чудеса, о којима ми не смемо чак ни да помислимо.
У оксфордском универзитету четири специјалне „колегије“ примају ученице, које су вољне да слушају универзитетске курсеве. Њима се, истина, дозвољава, да слушају предавања само из „љубезноста“ а никако по каквом праву, али савршено бев икаквих препрека. Такође и Кембриџ прима врло много ученица у две знамените женске колегије, Стоп и Меупћат. Универзитетска управа штампа списак свију ученица, којн полажу испит и издаје им се сведоџба о свршеним курсевима. У Манчестру, Ливерпулу, Лидсу (спојене колегије које састављају универвитет Викторија), у Единбургу, ст. Ендрујусу и др. не праве се никакве разлике у законима између мушких и женских; ученице могу чак да участвују -—
32%