Učitelj

п И Е БЕЛЕШКЕ

вале ва гимнастику. Простори за наставу из ручног рада и екепериментална веж. бања ву при земљи; природњачки, кабинети пак на првом боју.

Гипесни радови се раде у нарочитој соби, која се одаје већ и по својим орманима, у којима се налазе и врло интересни прибори за гипсовање. При гипеовању ученици седе око једног простог, великог стола.

Свака година има своју спаваћу собу, које су овде са стране. Оне су још бев завесе и умиваоника. По један васпитач епава у овим собама; њега одваја од, ученика један покретан зид, висок од прилике до главе. Све је овде чисто, светло и пространо. Собе за умивање су с потребним прибором.

Директор станује у предњој половини десне побочне зграде, тако да лако може у свако доба походити учионице.

Наставничке плате су на терету државе, а трошкови око ученика“ "на те-

рету округа (Сенски департман). ПШитомци се по свршетку школе Пан РЕНЕ у Паризу и по околини.

У овој школи учи се три годинс; у сваком разреду је по 40 питомаца, који

морају сами чистити све просторе, у којима раде. Ради овога и ради реда, они се недељно емењују“...

Ето тако изгледа једна примерна учитељска школа у Паризу. Извеоштач нас по том упознаје и с наставом, с наставном градивом, с методама, с примерима предавања, па најпосле и с распоредом часова. По себи се разуме, да је то све како треба у заводу, где је с оваком пажњом дотирана и сама зграда.

А. 3

Прослављање народних празника у школама окр. крагујевачког. Надворник за окр. крагујевачки, г. Љ. Протић, раваслао је (26. јан, т. г. бр. 590) „свима народним школама у свом окр. распис и наредио, да се народни празници: Прогљас Краљевине и Цвети (а доцније ће наредити и за друге) прослављају свечано у школама као и Ов. Сава. Поред песме, декламација и читања које одабране народне песме, учитељи ће држати говор о тим данима, и истаћи оне личности, који су у те дане доносили нове среће народу српском. Да ће оваке светковине имати утицаја у буђењу патриотизма и национал-' них осећања у деце и нашег народа, изван сумње је. П. Аљ.

Сузбијање пијанства. — Нама, Србима, често пребаци по који туђин да много пијемо; понеки пакосник наводи леност и пијанство као карактерне особине српског народа. Да ми у том поглеју нисмо беспрекорни, морамо признати сви; али да и културнији народи имају те исте махне, и често у много јачој мери, навешћемо као доказ томе шта пишу Немци о себи.

У вароши Бону, између 247 ученика основних школа, од 7—8 год., нема ниједнога који није пио пива, вина, или ракије; 25%/) од тих ученика пију редовно 80/) добивају сваки дан од својих родитеља по чашицу ракије, да буду јачи. Девојчицама нарочито дају родитељи изјутра по чашицу ракије, као најпростије средство против глиста.

Врло вумњамо, да и у једној српској школи има толики број ученика, нарочито ученица, које пију ракију. Учитељева реч, уздржљивост његова биће увек јак бедем против употребе алкохолних пића.

Друштво за исхрану ђака — У Копенхагену има једно друштво под наведеним именом. Томе друштву Филантропском даје општина престонице данске годишњу субвенцију од 20.000 динара.