Učitelj

28 с || бо

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

стану, у касарни кирајџија, бити код своје куће и како ће посматрати занатлије у њиховим различитим радњама2 „Детету у великој вароши често недостаје уз кућу баштица, где би оно гледало природу у њеном стварању, недостаје место за играње, где би уживало без бриге и страха од 1 јурења кола и навале људи. Често прођу недеље, па и 5 месеци, док дете поново изиђе ван вароши и види поље | и шуму; али и онда није циљ родитељском излету лепа божја природа, него гостионица! Је ли онда чудо, ако дете у сред најбогатијег друштвеног живога остане врло сиротно у знањима. По испитивању, које је чињено у

многим берлинским школама над децом од 6 и више го-

дина, излази, да око 10%, немају никакве представе о сун- | чевом изласку, 54', никакве представе о сунчевом зала- | _ секу; 15, нису видела живог зеца, 60%, ни једне кукавице, | 49", ни једне жабе; 87', никакве брезе; 66'%, никаквог села, 61", не познају брег и 89%, ни једне реке !

Једном детету, које тако мало природних посматрања

за јаја и:

доноси у школу, недостаје основ на којем би настава =. своју зграду представа зидала; њему недостају многи основни појмови, који су постали из појединих опажања и оно на часу учи, да не би ћутало, само голе речи и | навикава се да говори о стварима које не разуме. Поред | све дечје говорљивости, оно није у стању да уђе у потпуно разумевање матерњег језика, да појми чулни основ речи, које су постале из односа народа с природом; језик садржи многе облике аперцепције из тих односа. Како пак у много сретнијим приликама расте сељачко и паланачко дете! Њему су сва посматрања, која младалачки дух највише потребује, у потпуности и без утрпаности, која лако затупљује интерес. Пружајући околина. богату разноврсност објеката за опажање, не пушта их у брзом ходу пред душу детета. Сталност и једнакост сеоског живота дају детету времена да се потпуније упозна