Učitelj

из НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ 707

[5 НАРОДНЕ ТЕДАТОЛЈЕ

„ВАЉА СЕК И „НЕ ВАЉА СЕ“ У ДОМАЋЕМ ВАСПИТАЊУ

(СВРШЕТАК) ,

Да се некој жени не држе деца, по нека жена злотворка, (обично суседка с којом је у свађи) овако чини: Добави некако једну шаку оне сламе на којој је породиља родила дете, па је однесе и баци у неку ровину, која се непрестано опучава, при чему каже: „Како се твоје обале држе, тако нека се држе деца тоји тој (по имену).

„Не ваља се“, нарочито у почетку, да мало дете види својој мајци очи, јер ће после непрестано да плаче за мајком.

„Не ваља се“ мало дете много да плаче, јер може ла. пресвисне и да се прекине. (Неке кажу, да ће да се сручи (проспе), на рочито ако је дете мушко). у

Дете „пресмакче“ или „недонокче“ (оно што није „донешено“) тражи пепрестано да доји, због чега сваки час сише своју ручицу, кошуљицу или пелене, много плаче, и у опште ништа не ваља. Противу овога по гдекоје чине ово: У млади понедељник, пре сунчаног изласка, мати детиња узме дете и са још једном женском (обично заовом или којом својтом, која, треба да буде неудата) дође до каквог, нарочито за ово расцепљеног, сировог дрвета (обично шумара), или ако тога нема онда за ово може да послужи и обичан плот. Ту мати с дететом стане на западној страни од дрвета, а оно друго на источној. Сад се обадве прво прекрсте три пута, па за тим мати пружа дете оној женској кроз рупу, говорећи : „Дајем ти маче“, на што ова одговара: „Узимам ти мече.“ да овим ова враћа дете, говорећи; „Дајем ти куче“, а мати узимајући га, одговара: „Примам мече“. После овога мати враћа дете натраг, говорећи: „дДајем ти свињче“, а ова примајући га одговара: „Примам ти мече“. Тако „ваља“ рећи и провући дете девет пута, па верују, да ће се дете после опоравити и бити боље. — Кад ово раде добро пазе, да их нико не види.

„Не ваља се“ мати детиња и кум, полазећи на крштење, ништа да једу док се дете не крсти, јер ће у противном патити од зубобоље. ,

Дете, које згрчено спава, па још и руке мете између колена, слути на неку несрећу и оно само неће бити срећно.

„Не ваља“ мало дете да преврће чанак (из кога је што јело), нити да га меће на главу или под ноге, јер ће бити несрећно, а