Učitelj

30 ПОГРЕШАН РАЧУН

Владимир беше, као обично, разговоран. Шри растанку морадох му обећати да ћу му чешће долазити.

Одлазио сам му те године, с почетка чешће, доцније све ређе. Његов породични живот, ред у кући његовој мени се није свидео. Милицу сам ретко кад затекао код куће, увек је код матере. У соби неред: на столу, где су Владимирове књиге и хартије, ту је њен фес, ту чешаљ, ту каква масна чаша и већ свенуто цвеће у тегли од слатка, у којој је вода добила мрко црвену боју; под креветом стоје каљаве ципеле; иза врата метлом заклоњено ђубре, виде се огрисци од крушака.

Кад сам год дошао, затекао сам неред. Владимир увек похита да то заклони, колико се може. Ко зна шта он

· није чинио, да у кући буде друкчије!

Друге и треће године ретко смо се виђали, а ја му нисам више ни одлазио. Слушао сам да живи мучно: плата, малена, два детета, трошкови навалили, па и са здрављем "оронуо.

Једнога дана, уз месојеђе, добих писмо од њега да му дођем: имао би нешто да се разговара са мном.

Кад сам му отишао, затекох га нешто слаба. А у соби како му је, о Боже! На столу још беше остатака, од ручка, постеља на којој Владимир лежаше прљава преко сваке мере, дете пузи по патосу и пљеска по барицама, које за собом оставља, око пећи по једном шареном сандуку разастрте пелене. Ваздух тако покварен, да не можеш дахнути.

Он примети моје изненађење, па ће рећи!

-— Тако је где су мала деца, ту не може да буде све

кака се жели. 4 Предложих му, место одговора, да отворим мало прозор. Ди не беше много хладно напољу. Е — Где је Милица Где ти је то друго дете. — Отишла је с дететом матери.